Početak godine prilika je da sumiramo utiske o godini za nama. Izdvojite par dobrih i loših stvari koje su se u našem gradu desile u 2021. godini. Kako su po vašoj oceni živeli Kragujevčani?
Kao i prethodnih godina republička i gradska vlast trudile su se da unaprede grad ne samo kroz rešavanje tekućih problema već i kroz projekte od značaja.
Od početka godine, pored stalnih radova i sanacija puteva, uređenja javnih i zelenih površina, stalne komunikacije sa građanima, izgradnje dečjih igrališta na nekoliko lokacija i obilazaka značajnih obrazovnih i kulturnih ustanova, te rad na njihovom razvoju.
Treba spomenuti i sledeće: uručivanje donacije kompanije Huawei od 75 tableta Klinici za pedijatriju Univerzitetskog kliničkog centra i osnovnim školama: „Sveti Sava“, „Dragiša Mihajlović“, „Prota Stevan Popović“; podršku inicijative Fakulteta inženjerskih nauka za postavljanje solarnih klupa za koju je izdvojeno 214 000 dinara.
Izbor rešenja za uređenje Trga vojvode Radomira Putnika; početak obnove fasada na objektima koji su spomenici kulture u centru grada; projekat rekonstrukcije sportskih terena; dalji razvoj Data centra, koji je najveći i najznačajniji objekat tog tipa u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Otkrivanje spomen obeležja kapetanu prve klase, pilotu Oto Sepu, heroju Aprilskog rata u Dulenima i otkrivanje spomenika prof. Panti Milanoviću u Gornjim Jarušicama, čime se neguje kultura sećanja.
Set mera koji se odnosi na dodatne olakšice za ugostitelje; poseta Gradonačelnika i ministra Branislava Nedimovića poljoprivrednim gazdinstvima pri kojima je našim poljoprivrednicima predstavljen program za finansiranje nove mehanizacije i izgradnje objekata 50-40-10, gde će poljoprivrednici moći da dobiju od 20.000 do 50.000 evra bespovratnih sretstava, sa učešćem države polovinom.
Inicijativa u oblasti zaštite okoline i energetske efikasbnosti kroz rešavanje problema opasnog zagađenja; puštanje u saobraćaj drumsko-pešačkog mosta u Trmbasu; realizacija projekta ,,Čista Srbija“, kojim se rešava problem deponije i odvoženja smeća, fekalne i kišne kanalizacije i problem prečišćavanaj otpadnih voda.
Jedan od izabranih gradova za prikaz vojske i naoružanja Srbije, otvaranje obnovljene Petrove vodenice, puštanje u rad multislajsnog skenera i najsavremenije opremanje angio sale interventne medicine Klinike za radiologiju, za šta je izdvojeno oko 150 miliona dinara.
Dve posete predsednika republike Srbije Aleksandra Vučića; dodela stanova pripadnicima snaga bezbednosti izgrađenih iz državnog programa stanogradnje u naselju Denino brdo; početak radova na zameni 50 godina starih kotlova u kragujevačkoj toplani „Energetika“; završetak radova na Palati pravde.
Rekonstrukcija školskog dvorišta OŠ „Julijana Ćatić“ i fiskulturne sale OŠ „Đura Jakšić“; nastavak izgradnje Centra izvrsnosti; posete stranih delegacija, a posebno treba istaći potpisivanje protokola o saradnji sa Ruskim domom; projekat „Znanje do posla“ u okviru kojeg Grad učestvuje sa 10 posto od ukupno 18 miliona dinara, a Vlada Švajcarske ostatkom podrazumeva pripremu 180-oro mladih za nova radna mesta; završni radovi u OŠ „Dragiša Mihajlović“ na modernizaciji sistema grejanja.
Iz svega navedenog vidi se da je Kragujevac krenuo putem ubrzanog razvoja, a to za posledicu ima nova radna mesta, lakše funkcionisanje u različitim sferama, ulaganje u najmlađe, razvoj kulture, što nesumnjivo dovodi do značajnog povećanja zadovoljstva Kragujevčana.
Što se tiče loših stvari, izdvojio bih nastavak pandemije koja je, uprkos izuzetnoj borbi našeg zdravstvenog sistema, uticala na živote građana.
Najmlađi ste predsednik MZ u Kragujevcu? „Vruć kolač“ što bi se reklo.
Aktivno uključivanje mladih u politiku jedan je od osnovnih postulata na kojima se temelji SNS. U skladu sa tim odgovornosti i izazovi su veliki, te treba pronaći način da im se odgovori na pravi način.
Trudim se da sledeći dobre primere iskusnih političara oslušnem potrebe ne samo svojih vršnjaka, već i starijih sugrađana kako bih uspeo da odgovorim na iste. Funkcija predsednika Saveta ne sme ostati samo mrtvo slovo na papiru, već se mora aktuelizovati kroz dela, što dalje iziskuje neprestana učenja, promatranja, analize i mnogo energije.
Posle završene Medicinske škole, upisali ste marketing. Šta Vas je odvuklo od belog mantila?
Moj iskorak u marketing rezultat je radoznalosti, želje da se oprobam u nečem novom i steknem znanje koje ću moći da primenim i u drugim nesrodnim oblastima. Ipak, pandemija u kojoj su spašavanje ljudskih života i očuvanje zdravlja preuzeli apsolutni primat nad svim, vratila me je medicini.
„Beli mantil“ je i dalje tu, a trenutno radim na nadogradnji naučenog u oblasti medicine. Uopšte uzevši, ove dve stvari su, pored politike, polja na kojima se pronalazim i u okviru kojih ću nastaviti da napredujem.
Neprestano ste radili na svom usavršavanju, to je danas vrlo retko kada su mladi ljudi u pitanju.
Vodim se čuvenom krilaticom, da čovek više vredi što više zna. Zato se trudim da svakog dana naučim nešto novo ili da usavršim staro. Živimo u vremenu u kojem se život menja neverovatnom brzinom i ako stojimo u mestu odneće nas kolotečina zbog koje se vrlo brzo možemo pretvoriti u neznalicu nesposobnu da se snađe u novim prilikama.
Ovim putem bih zaista apelovao na mlade da jedan deo svog slobodnog vremena iskorsite za samousavršavanje i učenje, jer je to najbolji put da izgrade sebe na pravi način.
Promenili ste više poslova do sada. Kojem biste se najradije vratili?
Trudio sam se da u svakom poslu pronađem lepotu i nešto da me ispuni, jer čovek koji voli svoj posao zapravo nikad ne radi već uživa. Teško je odrediti kojem od njih bih se najradije vratio, te bi pravi odgovor bio da bih se bez problema mogao vratiti bilo kom od njih.
Sekretar ste i osnivač Udruženja srspko-izraelskog prijateljstva „Ahava“. Koliko ste uspeli da približite jevrejsku kulturu Kragujevčanima?
Jedan od ciljeva Udruženja, pored borbe protiv antisemitizma, jeste upoznavanje Kragujevčana sa kulturom Jevreja. Projektima koji su sufinansirani od strane Grada po Konkursu za kulturu „Upoznaj Izrael“ i „Jevreji u Kragujevcu“, kao i različitim radionicama, predavanjima, obeležavanje značajnih datuma zajedničkog stradanja, otvaranjem Trga srpsko-jevrejskog prijateljstva pokazali smo koliko su Jevreji bili značajni za kulturnu scenu Kragujevca od Miloša Obrenovića do danas, mesta na kojima su naša dva naroda slična i ona na kojima se razlikujemo.
Sudeći po onome što smo čuli kako u učionicama tako i kroz razgovore sa posetiocima naših programa velikim delom smo uspeli da ispunimo svoje ciljeve. No, mi ćemo i u budućnosti nastaviti sa aktivnostima sa namerom negovanja srpsko- izraelskog prijateljstva kroz očuvanje zajedničkih vrednosti, materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao i angažovanje na promeni svesti građana u ophođenju prema vrednostima društva.
Kako sprovodite aktivnosti udruženja?
Aktivnosti realizujemo kroz različite projekte, radionice, tribine, predavanja i književne večeri. Trudimo se da uključimo što više mladih, koji su izuzetno zainteresovani za naš rad, ali ne zanemarujemo ni starije. U svemu tome imamo razumevanje i podršku Grada, Ambasade, Prve kragujevačke gimnazije, Spomen parka, NB „Vuk Karadžić“, Srednje stručne škole, nekih osnovnih škola, „Dečjih iskri“.
Planirate li ozbiljnu političku karijeru?
Interes za bavljenje politikom pojavio se rano. Tako je i došlo do toga da postanem najmlađi predsednik Saveta MZ Centar. Trudim se da učim od najboljih, a deo sam i Akademije mladih lidera. Sve to, uz do sada postignute rezultate u ovoj oblasti dobra su osnova za izgradnju ozbiljne političke karijere.
Čime ispunjavate slobodno vreme?
Moram priznati da trenutno imam malo slobodnog vremena i da ga provodim u druženju sa prijateljima, sportskim aktivnostima i čitanju. Jedan deo posvećujem i traganju za novim znanjima i veštinama.
Kao medicinski radnik, gde najviše grešimo kada je zaštita od korone u pitanju?
Iako je u našoj zemlji imunizacija dostigla pedeset posto, ona nije dovoljna da se sadašnja situacija pobedi. Stoga mislim da se najviše greši u izbegavanju vakcinacije, negiranju postojanja Kovida-19, slušanju naučno nepotkrepljenih saveta i nepoštovanju epidemioloških mera.
Gde vidite sebe za dvadeset godina?
Sebe vidim srećnog, a samim tim će vreme, mesto i okolnosti biti u skladu sa tim.
