Prošla je još jedna
noć bez tebe.
Hladna postelja
mrvila mi srce.
Sinoć sam te čekala,
ali uzalud.
Jutros je kiša
ušla u stan.
Sveće na stolu
odavno su dogorele.
Čekam neko opravdanje,
neko objašnjenje,
ali ničega nema.
Dobijam samo muk
sa tvojih usana.
Nemi pogledi.
Nemi dodiri.
Težak vazduh
izmedju nas.
Gledaš na sat.
Nervoznim koracima
šetaš po sobi.
Pokušavaš da
se nasmeješ,
ali ja te znam,
to je čista laž.
Misli su ti
daleko odavde,
nespretno lutaju.
Odaje te samo
crveni ruž
na kragni košulje,
taj bledi obris
njenih usana.
Teško progutam,
pravim se da mi
nije važno.
Osećam da
oboje znamo
da je ova ljubav laž . . .
I ti to dobro znaš.
