Portal “Pokazivač” želi laku noć, mirne i lepe snove.
PRIČA O SUNCOKRETU
Taj je cvet ismejavalo i omalovažavalo ostalo letnje poljsko cveće.
Smatrali su ga ružnim. Stoga ga nijedan cvet nije želeo u svojoj blizini zbog nelagode od njegove «ružnoće» i od bojazni da ne umanji njihovu lepotu .
Čak su mu se i životinje s obližnje farme znale narugati.
Jadan je cvet strašno patio ali se nikada nije požalio niti je ikada pokušao odgovoriti istim tonom kakvim su mu se drugi obraćali.
Živeo je tako usamljen i jedina uteha bilo mu je svaki dan gledati u sjajno, zlatno sunce kojemu se silno divio. Gledajući u izvor svoga života zaboravljao je na sva poniženja, svet oko sebe,a najgore mu je bilo u smiraj dana kada bi sunce odlazilo na počinak. Odlazila je s njim i njegova volja za životom sve do sledećeg jutra kada bi se u zoru opet počele nazirati prve zrake njegovog jedinog prijatelja.
Veliko je sunce primetilo što se dešava njegovom obožavatelju i odlučilo je pomoći jadnom i odbačenom biću.
Obavilo je cvet svojim najtoplijim i najsjanijim zrakama okružujući ga zlatnim sjajem i tako je cvet dobio posebnu krunu čarobne zlatne boje koja ga je od toga dana krasila.
Više mu se niko nije rugao već su ga svi gledali s poštovanjem i pitali se kakvo se to čudo dogodilo tom «ružnom» cvetu koji je odjednom postao tako lep.
Cvet je od toga dana još više voleo i gledao u sunce.
Od sreće i neprestanog gledanja u sunce protezao se svojom visinom i elegancijom i tako nadvisio ostalo cveće koje mu se dotada rugalo.
Videlo je sunce koliko mu se cvet i dalje divi i voli ga, pa mu je, da bi mu pokazalo svoju naklonost i prijateljstvo, dalo ime koje još i danas s ponosom nosi – suncokret.
Ljiljana Ozmec
