Portal “Pokazivač” želi laku noć, mirne i lepe snove.
Kad bi bilo
Stigao je krompir. Na njivi su svi. Otac kopa, majka skuplja na gomilu. Deca na bregu čuvaju koze. Vetar duva s planine i probija se deci kroz odelo. Svima je zima, svi se grče i duvaju u prste.
Marica se vajka:
– Kad bi sad ovde bila peć! Vatra bi nam gorela, bilo bi nam toplo!
Mali Vasica se grči uz Maricu i kaže:
– Kad bi nam ovde bila peć! Ona greje kao Sunce!
Koza Belka legla na zemlju i pita svoje rogate drugarice:
– Me – he – he! Zar da se smrznemo? Kad bi nam sad ovde bio tor!
Pas zareža:
– Brrrr! Kad bi mi ovde bila kućica! Skupio bih se u njoj u klupče – eh!
Samo Jova nije uzdisao, niti se vajkao. Bio je to dečak kao vidra. Hop – hop! – već je doneo od oca šibicu. Hop – cup! – već je doneo od majke krompira. Hop – cup! – već se vije plamen i vatra gori.
Ni vetar više nije onako oštar, nego još pomaže da vatra bolje gori. Svi su se ogrejali na vatri, svima su bili slatki pečeni krompiri. Sve su to Jovine ruke stvorile.
A ne ono leno: Kad bi bilo!
Narodna priča
