Portal “Pokazivač” želi laku noć, mirne i lepe snove.
Vuk i sedam jarića
Bila jednom jedna koza i imala je sedam mladih jarica koje je volela kao sto svaka majka voli svoju decu. Jednog dana podje ona u sumu po hranu kao sto je to uvek i cinila, pa pozva svih sedam jarica i rece im:
– Draga deco, ja idem u sumu, pa vas moram ostaviti same. A vi nikome nemojte otvarati vrata i dobro se cuvajte zlog vuka, jer ako udje, pojesce vas sve. Taj zlikovac se cesto pretvara, ali vi cete ga odmah prepoznati po hrapavom glasu i crnim sapama. Jarici joj rekose:
– Ne brini mamice, mi cemo se dobro cuvati, mozes ici bez brige.
Koza zameketa i mirno krenu na put.
Ne prodje dugo, a neko zakuca na kucna vrata i viknu:
– Otvorite, draga deco, evo vase majke, svakom sam ponesto donela. Ali jarici po hrapavom glasu prepoznase vuka i povikase:
– Necemo ti otvoriti, nisi ti nasa mama. Ona ima nezan i mio glas, a tvoj glas je hrapav. Ti si zli vuk.
Tada vuk ode nekakvom trgovcu i kupi veliki komad krede. Kad je pojede, glas mu postade nezan. Onda se vrati, pokuca na kucna vrata sedam jarica i viknu:
– Otvorite, draga deco, evo vase majke, svakom sam ponesto donela.
Ali kako je vuk stavio svoju crnu sapu na prozor jarici to opazise pa zajedno povikase:
– Necemo ti otvoriti, nisi ti nasa mama. Ona ima lepe bele sape, a tvoja sapa je crna. Ti si zli vuk.
Tada vuk brzo otrca pekaru i rece:
– Udario sam se u nogu, premazi mi je testom.
Kada mu pekar testom premaza sapu on otrca mlinaru i rece mu:
– Pospi mi sapu brasnom.
Mlinar poznajuci narav zlog vuka odmah pomisli: „Vuk hoce nekoga prevariti“, pa ga htede odbiti, ali vuk mu rece:
– Ako mi to ne ucinis, pojescu te.
Tako se mlinar uplasi i zabeli mu sapu brasnom.
Onda zlikovac dodje i po treci put na kucna vrata sedam jarica, pokuca im i umilnim glasom rece:
– Otvorite, deco, dosla je vasa draga majka i svakome ponesto iz sume donela.
Jarici povikase:
– Pokazi nam prvo sapu, da vidimo jesi li zaista nasa draga majka.
Vuk onda stavi sapu na prozor i kad jarici videse da je bela, poverovase da je istina to sto im vuk govori i misleci da je njihova majka, otvorise mu vrata. Na njihovo veliko zaprepascenje, umesto majke na vratima ih doceka veliki zli vuk.
Kada ugledase njega, jarici se uplasise i stadose se sakrivati kud je koje moglo. Jedno skoci pod sto, drugo pobeze u krevet, trece u pec, cetvrto u kuhinju, peto u ormar, sesto pod korito, a sedmo, najmanje jare, sakrije se u kutiju zidnog sata. Ali vuk ih sve pronadje i nije oklevao ni casa, vec kako je koje pronalazio jedno za drugim je gutao. Sve osim jednog! Samo ono najmladje, sakriveno u zidnom satu, nije pronasao. Najzad kada se tako dobro najede, vuk se odgega negde na livadu, pa leze pod drvo u hlad i zaspa.
Nedugo zatim vrati se i koza iz sume. Ali imala je sta videti! Kucna vrata sirom otvorena, sto, stolice i klupa prevrnute, korito slupano, pokrivac i jastuci pokidani i razbacani po podu. Pocne odmah traziti svoju decu… Dozivala ih je redom po imenu, trazila ih po citavoj kuci, ali od jarica ni traga ni glasa. Najzad, kada kroz suze zovnu onog najmladjeg, zacu se njegov glasic:
– Draga majko, evo me u kutiji zidnog sata, zaglavio sam se.
Koza ga nekako izvadi te joj ono isprica kako je dosao vuk i svu njegovu bracu pojeo, a da njega nije mogao naci jer se sakrio u zidnom satu, a onda i kada je hteo pomoci svojoj braci nije mogao izaci odande, sve dok ga ona nije izvadila. Jadna koza stade tek onda plakati za svom svojom jadnom decom. Najzad u svome jadu izadje van, a jaric istrca za njom. Kada stigose na livadu, videse tamo vuka pod drvetom kako lezi i hrce. Tako jako hrce, da se sve grane tresu.
Koza ga zagleda sa svih strana i primjeti da se u njegovom prepunom trbuhu jarici koprcaju.
„Ah, to su moja jadna deca, koju je vuk progutao za veceru, a jos su ziva!“ – zakljuci ona. Potom posalje njihovog najmladjeg brata u kucu da joj donese makaze, iglu i konac.
Koza prereze zlom vuku trbuh i samo sto je napravila prvi rez, jedno jare promoli glavu. Kako je rezala dalje tako su iskakali jedan za drugim, svih sest jarica. I svi su bili zivi i zdravi. Kakva je to samo bila radost! Grlili su svoju dragu majku i cupkali od srece. A onda im koza naredi:
– Trcite i brzo nakupite kamenja da ovoj bezdusnoj zveri napunimo trbuh dok jos spava.
Sedam jarica poslusase majku. Pozurise i donesose kamenja pa ih ugurase vuku u stomak sto su mogli vise. Onda ga koza opet na brzinu zasi tako da se nije ni makao niti sta primetio. Kada se vuk najzad naspavao, podize se i poce da se tegli. No, kako je od teskog kamenja u trbuhu neverovatno ozedneo, on odmah krenu prema bunaru da se napije vode.
Ali kada poce hodati i teturati se tamo-amo, poce se i kamenje u njegovom stomaku sudarati i zveckati. Tada on povika:
– Sta to zveci, sta to lupa u trbuhu mome? Ili su to jarici ili neko kamenje?
A kad stize do bunara i nagne se nad vodu, tesko kamenje ga povuce dole i strovali se u duboki bunar, pa se utopi. Kad to videse, sedam jarica dotrcase vicuci iz sveg glasa:
– Vuk se utopio! Nema vise zlog vuka! – i od radosti sedam jarica zaplesase oko bunara zajedno sa svojom majkom.
