Portal “Pokazivač” vam želi miran san i dobar dan.
Zaboravljena vetrenjača
Visoko iznad planina, mora, brežuljaka, reka i livada letelo je jato ptica. Nakon dugog putovanja, price su se umorile i odlučile da slete na neko mirno mesto. Pogledom su tražile neko drvo na čije bi grane mogle da slete. Na vidiku nije bilo ničeg osim jednog pustog kamenog brežuljka na kojem je stajala stara vetrenjača. Ptice su odlučile da slete na krila vetrenjače.
– Ko to mene budi? -snenim glasom upitala je vetrenjača.
Ptičice su se malo uplašile, no ipak nisu odletele.
– Sletele smo ovde na tvoja krila kako bismo se malo odmorile. Nadamo se da se ne ljutis?
– O, ne, nikako. Drago mi je kad neko dođe. Zapravo, ovde godinama niko nije došao. Samo sleti koja ptica ili se uokolo igraju leptiri.
– Zar si ti onda uvek ovde ovako sama?
– Da, ja sam uvek ovako sama, već stara zaboravljena vetrenjača.
Ptičice su se skupile u jato i baš kad je vetrenjača mislila da će i one što pre odleteti, ptičice su počele da čiste sve što je smetalo krilima da se ponovo slobodno okreću. Bilo je tu puno grančica od kojih su ptičice isplele gnezdo ispod malog krova vetrenjače. Ptičice su pevušile i vredno radile, a vetrenjača nikad nije bila srećnija. Uskoro je dunuo vetrić i krila su počela da se pomeraju. Vetrenjača je opet mogla da okreće svoja krila.
– Da mogu skočila bih do neba, koliko sam srećna! – radosna je bila vetrenjača.
Ptičice su bile isto tako srećne i zadovoljne, jer su pomogle i usrećile usamljenu vetrenjaču. Dogovorile su se da će proneti glas o njoj i o lepom mirnom mestu na kom se nalazi vetrenjača. Želele su da i ostale ptice slete na njena krila ili se odmore u novom gnezdu. Vetrenjača im je bila jako zahvalna i ponovo ih je očekivala. Ptičice su pozdravile vetrenjaču i obećale da će uskoro opet doći.
Svakog dana novo jato ptica dolazilo je da poseti vetrenjaču i oko nje je bilo sve više šarenih leptira, cveća i veselja.
J.Radulović
