Krevet mi pun tvoje kose i
Kratkih dlaka olakšanja –
Crtam tvoje grudi
Očima po plafonu
Zakivam ih glogovim ekserima
Da se ne povampire
Neka tamo vise
Kao japanske jabuke
Tražim smisao prevare u
Crnoj zamišljenoj tački
Početkom zaborava
Koji mi bježi
Ispred pijanih očiju
Prokleto sam
Zalijepljen leđima
Za znojave i zgužvane čaršave
Kupim mrvice istine
Zbrkanim mislima
Sa tepiha moje gazdarice i
Stiskam ih uplašeno
Na nejake grudi
Uplašen dolaskom neistine
Koja ubija
Prokleto sam i
Sažaljen od samog sebe
Kupim tvoje oči
Sa neokrečenog zida
Podstanarske sobe i
Grizem svoj jezik
Da ne lanem još jednu
Očajno smišljenu psovku
Krevet mi pun tvoje kose i
Ja se gušim i
Zaplićem u dlake
Koje su početak zaborava i
Koje kao predzadnji egoista
Ljubomorno krijem i
Stiskam na uzdrhtale grudi
Početkom zaborava
Proklinjem tebe
Imitaciju rasplakane Mona Lize
Zbog koje bih zaplakao
Ali Mefisto šapnu
Prokuni početkom zaborava