Niti jedan film nije ostvario ni približno velik hype ove godine kao Demijenov mjuzikl, da bi uopšte mogli da pomislimo da “La La Land” ipak neće ispuniti sva očekivanja. “Hacksaw Ridge” i “Manchester by the Sea” – oba ova filma jesu sjajna i odlično prihvaćena kod publike i kritičara na neki svoj način, al’ definitivno niti jedan od njih nije uspeo da generiše ni približno velike reči hvale od holivudskih zvezda kao “La La Land”.
Zašto je njihov komentar uopšte relevantan ovde? Zašto se holivudski filmski profesionalci uopšte pominju u ovom delu teksta?
Zato što su upravo oni ti koji će odlučiti pobednika. Ako niste upoznati sa načinom na koji funkcioniše ova manifestacija, ispratite sledeći video:
Ne znam tačno zašto, al’ glavne face koje stoje iza Akademije filma i umetnosti su poludele za ovim filmom. “Remek-delo”, “perfekcija”, “savršenstvo”, “film koji svaki pravi ljubitelj filma MORA da pogleda”, “ljubavno pismo Holivudu” – ovo su samo neke od reči hvale kojima su se mnogi filmski profesionalci koristili kad su opisivali Demijenov mjuzikl. Izgleda da svi oni izuzetno vole kad Holivud snimi film o starom Holivudu.
Zahvaljući ovim komentarima, “La La Land” je preko noći postao najpopularniji filmski naslov na planeti.
Demijenov mjuzikl je iznenada postao projekat koji SVI moramo da ispratimo. Svi smo čekali da se napokon pojavi u bioskopu. A kad je zvanično došao taj dan, kad je “La La Land” napokon osvanuo po brojnim bioskopim salama širom planete – došlo je do neočekivanog deljenja publike.
Iako nisam ljubitelj mjuzikla kao žanra, kao i većina ljudi – zbog čitave galame oko projekta, odlučio sam se da ipak pogledam ovaj film i dam svoj najobjektivniji mogući sud o onome što sam zapazim na ekranu.
O čemu se ovde radi?
Smeštena u srcu Los Anđelesa, kolevke šou-biznisa, radnja filma “La La Land” prati mladog i ambicioznog džez pijanistu koji potpuno spontano upoznaje određenu simpatičnu, neuspešnu glumicu. Iako njihova priča ne počinje baš najsjajnije, što više vremena krenu da provode zajedno, ovo dvoje mladih, neostvarenih umetnika počinju da razvijaju emocije jedno prema drugom.
Njihova pasija prema poslu kojim se i dalje neuspešno bave je upravo to što ih sve više i više vuče jedno ka drugom.
Dok Sebastijan priča Miji o svom snu da jednog dana otvori sopstveni džez klub i tako pomogne promociji ovog nedovoljno danas popularnog muzičkog pravca, ona njemu sa druge strane govori kako mašta da jednog dana napokon postane “prava” glumica. Odlučni da zajedno realizuju svoje ciljeve, par polako kreće da se davi u sopstvenoj ambiciji i pravi razne kompromise koji će šarenoliko uticati na dalji razvoj njihovog odnosa.
Iako se radnja filma odvija u sadašnjosti kroz nekoliko etapa – “La La Land” nas upoznaje sa modernim Los Anđelesom koji do sad nismo ranije viđali na filmu. Mi ovde, zajedno sa Sebastijanom i Mijom, šetamo ulicama najpoznatijeg grada Kalifornije kroz jedan specifičan filter koji odiše šmekom zlatne ere Holivuda.
Element iznenađenja
Kao što sam gore već napomenuo, nasupot tome što je, na moje veliko iznenađenje, “La La Land” projekat o kojem se trenutno u Holivudu priča samo u superlativu, nakon prvog vikenda prikazivanja po bioskopima, uočio sam da je Demijenov mjuzikl uspeo da generiše i dosta negativnih komentara.
Čitajući komentare po internetu, skapirao sam da je “La La Land” mnogima izuzetno naporan, dosadan, pa čak i glup film. Ljudi su generalno nezadovoljni onim što su ovde videli na velikom platnu. Naravno, nije baš sve tako crno. Postoje i oni koji su apsolutno uživali u ovom filmu, al’ njih je znatno manje u odnosu na one koji pljuju Demijena, Holivud i “La La Land” gde god stignu.
Iako delim mišljenje mnogih da “La La Land” definitivno nije vredan svih 14 Oskar nominacija koje je nekim čudom uspeo da ugrabi, moram opet biti iskren i priznati da mi je ovaj film definitivno bio fantastičan u određenim aspektima. Al’ samo u određenim. Pošto će ovo biti detaljna analiza filma u kojoj ću u različitim segmentima navesti šta mi radi, a šta ne kad je “La La Land” u pitanju, krenuću prvo sa onim dobrim stranama filma:
Pozitivni aspekti
Ako ništa drugo, “La La Land” je perfektno režiran i snimljen film. Tokom svih 148 minuta koliko i traje, “La La Land” je prosto prelep na oko. Svaka scena je maestralno osmišljena i režirana. Fotografija je spektakularna tokom čitavog filma. Gledajući sad već drugi put ovaj film u Areni Cineplex, skapirao sam da čovek komotno u svakoj sekundi može da pauzira projekciju, uslika određenu scenu, tj. ono što stoji na ekranu i postavi kao pozadinu na kompu. Sam dizajn seta je takođe neverovatan. Vidi da je film pravljen sa puno ljubavi.
Ono što sam primetio gledajući ovaj film po drugi put, jeste da je Demijan Šazel dosta veliki fan Vudija Alena (Woody Allen). Vizuelno i narativno gledano, Demijana Šazel i Luis Sandgren su očigledno bili ispirisani Alenovim “Manhattan” film.
A svako ko je nešto posvećenije pratio film, primetiće i da je “Casablanca” – bez sumnje najvoljeniji film Holivuda koji ove godine obeležava 75 godina od prvog prikazivanja – ovde dosta jaka inspiracija. Skoro pa možemo da čujemo Sebastijana kako pri kraju filma kaže: “Od svih barova u svim gradovima na celom svetu, ona je morala da uđe u moj.”
Što se tiče same režije, meni se neverovatno svideo način na koji Demijan Šazel, emocije i okrete unutar samih odnosa između likova, verno prepričava slikama.
Recimo, jedan od omiljenih suptilnih momenata mi je kada Mia prolazi pored bioskopa o kojem joj je Sebastijan pričao pre nego što su se prvi put poljubili. Zatim, u momentima cvetanja njihove veze, vidimo scenu u kojoj iznervirana Mia prolazi pored tog bioskopa i gotovo instant, popravlja raspoloženje. A kako film odmiče, njihov odnos se komplikuje. Reditelj u ovim situacijama kroz slike daje naznake da će tu biti određenih problema i pre nego što se oni zapravo dese. Tako, u nekom sledećem trenutku, Mia besna prolazi pored onog istog bioskopa, izvaljuje da bioskop ne radi i nastavlja u još toskičnijem raspoloženju tamo gde se i uputila.
Naravno, ovo je samo jedan detalj koji mnogi ljubitelji filma neće ni primetiti – al’ meni je zaista mnogo značio.
Takođe, jedan od bitnijih aduta ovog filma je svakako muzika. “La La Land” poseduje nekolicinu zbilja prelepih muzičkih sekvenci koje neće tako lako biti zaboravljene.
Iako nam je predstavljen kao još jedna ljubavna priča, “La La Land” je mnogo više film o Los Anđelesu, kao gradu, nego o samim likovima koje prati kroz ovu avanturu. Mada, ne toliko ni o samom gradom, koliko o tom američkom snu da uspeš u Holivudu. Ono što ovaj film čini interesantnim jeste što vrlo suptilno kombinuje fantaziju i realizam. Mia i Sebastijan žive zapravo u nekoj potpuno bizarnoj vremenskoj i prostornoj verziji Los Anđelesa, koja vuče i na osamdesete, i na devedesete, a opet u nekim momentima, vrlo i na sadašnje vreme.
Negativni aspekti
“La La Land” je bukvalno film koji nema priču. Čitav zaplet se može prepričati putem jedne proste rečenice. Svako ko redovnije čita ovaj blog, vrlo dobro zna da ja ne podnosim filmove bez smislene radnje.
Iako ovde priča ne služi ni za šta drugo nego da akterima pruži prostor na kom mogu da pokažu plesačke i pevačke sposobnosti, ona opet treba da bude ta koja će sve to povezati u jednu interesantnu i smislenu celinu. Smatram da je ovo jedan od glavnih problema ovog filma.
Iako je impresivan na oko, što se same priče tiče – “La La Land” ne nudi ništa novo. Ovo je samo još jedan u nisu “dejt filmova” u kojima pratimo likove koji baš i nisu sjajno napisani.
Iako se većinskim delom filma bavimo Sebastijanovim mukama, lik koji tumači Ema Stoun (Emma Stone) nekako s druge, strane biva skroz zapostavljen. Tokom filma, stekao sam utisak da Demijen nije nešto preterano zainteresovan Miom kao likom. Ona ovde zapravo služi samo kao ukras. Iako kroz par scena dobijamo bliceve njenih muka, mi zapravo ne znamo ništa više o njoj osim da je opsednuta glumačkim uspehom. Da nije bilo fatanstične Eme Stoun i nekolicine genijalnih sekvenci gde dotična pokazuje tačno šta sve ume – kapiram da bi lik Mie bio negledljiv.
Ovome naravno ne pomaže ni to što je Sebastijan zapravo jedna vrlo iritantna figura. Koliko god se Demijen trudio da prikaže njegovog protagonistu kao pravog ljubitelja džeza, u velikoj većini scena – on zapravo ispada totalni snob. Iz njegovih komentara se zapravo ne oseća ta pasija prema džezu kao takvom, već samo određeni elitizam.
Takođe, jedna od bitnijih mana ovog filma je što uopšte nije morao da bude mjuzikl. Iako se tokom čitavog filma ovde može čuti kvalitetna muzika, scene u kojima likovi pevaju i igraju nemaju nekog preteranog uticaja na glavnu radnju filma. Svaka od ovih mjuzikl sekvenci je nekako sporedna. Da, muzika ilustruje glavnu temu filma i najavljuje promene u odnosima likova – al’ opet, ona to radi i u scenama koje nisu 100% posvećene pevanju i igranju.
Takođe, ni sami glumci nisu nešto preterano talentovani pevači, što samo dodatno narušava važnosti tih scena.
Iako je Ema Stoun u večini scena genijalna, moram biti iskren i napisati da se Gosling (Ryan Gosling) baš i nije ovde najbolje pokazao. Rajan jeste sjajan glumac, to je dokazao još 2001. godine kada je radio na filmu Believer – al’ ono što on sigurno nije, to je osoba koja treba da glumi u mjuziklima. Njegove glasovne mogućnosti nisu njegova najbolja strana. Moram reći da sam u par situacija bio u iskušenju da napustim salu, dok on ne prestane da peva.
Zaključak
Iako generalno ne volim mjuzikle, smatram da je “La La Land” film koji svaki pravi filmofil treba da pogleda. Ovaj projekat je zaista trijumfalan u toliko mnogo različitih aspekta. Fotografija, režija, muzika, dizajn seta – ovo su samo neki od nosećih elemenata koje čine ovaj film vrednim gledanja. Iako možda ne radi baš najsjajnije kao celina, mislim da je Demijan Šazel svakako uspeo u svom cilju, a to je da ponudi današnjim ljubiteljma filma nešto sveže, al’ opet u isto vreme i tradicionalno što promovise neke od davno zaboravljenih vrednosti, kad je film u pitanju.
Ocena: 6/10
Izvor: kakavfilm.com
