Siguran sam da svako od Vas poštovani čitaoci ima svoje omiljeno mesto za čitanje. Mesto na kome se prepusti čaroliji pisane reči ili stiha i uživa. Mesto na kome svaki trenutak postaje zlatan a protok vremena neprimećen.
Znam da ste svi i kreativni i da se trudite da to mesto oplemenite toplim svetlom i detaljima koji će ugođaj učiniti još lepšim. Možda je kraj Vas i kućni ljubimac a možda saksija sa divnim cvećem?
Možda akvarijum ili kavez sa pticom lepih boja? Siguran sam da Vam je baš na tom mestu veoma prijatno.
Želim da Vam predložim nešto što su praktikovale generacije pre nas a što je skoro potpuno zaboravljeno: gradski piknik. Da dragi čitaoci dobro ste pročitali naziv: gradski piknik!
Uzmite korpicu od pruća ili plastike. Ako ih nemate biće Vam dovoljna i pamučna torba ili kesa. Stavite nekoliko voćki, flašu vode ili soka, obaveznu knjigu i beležnicu sa olovkom. Neće biti na odmet ni nekoliko papirnih čaša i pvc kesa za otpatke. Predlažem da ponesete manje ćebe ili jastuče i da se uputite ka bilo kojoj zelenoj oazi koja se nalazi nedaleko od Vas. Sam put će Vam sigurno prijate jer ćete odšetati do tog mesta. Bitno je da je prirodno i bez mnogo buke.
Kada dođete do njega zastanite. Osetite svetlo, udahnite duboko i prepoznajte mirise koji Vas okružuju. Odaberite mesto i postavite Vaše ćebe ili jastuče. Zauzmite udoban položaj i osluškujte. Uveren sam da ćete čuti zvuk prirode: ptice ili cvrčka. Možda šuštanje lišća izazvano prolaskom male porodice ježeva ili korak kosa, te divne ptice. Dišite duboko i posmatrajte sve dok se ne sjedinite sa prostorom.
Kada se to desi a osetićete po talasu prijatnog osećanja raspakujte svoju korpicu. Uzmite svoju knjigu ili beležnicu i uživajte. Dopustite svom telu i umu da se sjedini sa prirodom i uživa. Vaši likovi postaće življi. Boje će postati toplije a zvukovi prefinjeniji. Uživaćete beskrajno čak i u voću i vodi koju ćete ispijati. Možda dobijete inspiraciju pa napišete pesmu ili priču? Možda u dubini redova knjige otkrijete sasvim nove, skrivene misli? A možda se jednostavno samo opustite u vremenu koje ste posvetili samo Vama.
Možda sledeći put povedete nekog dragog? Možda mu i ispričate Vaše impresije? Možda Vam ovakav izlet postane navika na dobrobit umu i telu? Nadam se da hoće? Meni je ovakva navika potpuno promenila život. Na bolje, naravno!
Često čitam na Kalemegdanu, u Botaničkoj bašti, u Topčideru kraj jezera ili u Avalskoj šumi. Ne zaobilazim ni Gardoš pa čak ni šumu na Bukulji kada sam u tom kraju. Čitao sam na vrhu Fruške Gore, na Petrovaradinu pa jednom čak i u parku kraj riblje pijace. Pisao sam na klupi kraj ušća i u parku na skoro zaboravljenoj Čuburi. Čitao sam Tina Ujevića u parku vetrova u Lazarevcu i duhovnu poeziju kraj crkve Svete Petke. Čitao, pisao i uživao.
Danas mi se taj sad već ritualni povratak prirodi veoma dopada. Mislim da je napravio izvesne promene duboko u meni. Pomalo sam posta oi zavistan od njega toliko da mi ne smetaju ni sneg ni vetar. Jedino zaobilazim kišu odnosno mesta koja nemaju nadstrešnice. Zamislite samo u Košutnjaku i u Banjičkoj šumi ih ima pa boravak na kiši izuzetno prija. Zamislite samo simfoniju kišnih kapi koje se odbijaju o drveće i lišće pa niz vlati trave lagano dotiču do vodenog toka. Malog ali toka. Verujte da su mirisi veoma uzbudljivi i stimulativni.
Poštovani prijatelji verujem da ćete bar razmotriti ovu ideju? Siguran sam da ćete uživati povezani sa prirodom jer je ona mesto koje nam savršeno odgovara. Uveren sam da ćete se češće vraćati svom kutku za knjigu sa većom željom i užitkom!
Miroslav Lj Ranković
