Kad nestanu svi moji
oproštaji, kad se sakriju
svi uporni pokušaji,
kuda da krenem, da ih
ponovo nađem…
Kad presuše izvori svih
nada, kad potrošim i
posljednji novčić u fontani
želja, kad duša za sebe
ne pronađe ni komadić
hlada, kuda da krenem
da ih ponovo nađem…
Kad snovi postanu iživljena
java, kad htenja postanu
moranja, sve pobjede
kad postanu porazi, i svi
porazi se pod lovorov
vjenac skriju, kad nestanu
u ogledalu svi odrazi
moga ja, kuda da krenem
da ih ponovo nađem…
Kad istrošim sva svoja
maštanja, kad se kumove
slame i svi mliječni putevi
sakriju sa mog neba, kad
zaboravim sva praštanja,
izgubim sve što treba i što
ne treba, svi biseri koje
sam skupljala kad se
u školjke vrate, kad se sakriju
svi dugovi i sve naplate,
Kuda da krenem, da ih
ponovo nađem…
Kad nestanu svi dani i
sve noći, svi jecaji u samoći,
sve što sam dobijala i davala,
sve zbog čega sam ordenje
na srce stavljala, i zbog
čega sam se uplakana kajala
Kuda da krenem da ih
ponovo nađem…
Kad izblijede svi mitovi i
legende u zaborav odu, kad
se sakriju svi monaški
skitovi… Gdje duša mira
da nađe, kuda da krenem…
Kad se izbrišu svi putevi
kojim sam hodila, izgube
se ratovi koje sam vodila,
Kad se ugase sve vatre
koje sam palila, sakriju se
hvalospjevi kojima sam se
hvalila… Kuda da krenem
da ih ponovo nađem…
Kad nestaneš ti, kad se
sakriju svi životi i sve
smrti, kuda da krenem
da ih ponovo nađem…
