Поступак се заснива на томе да ученици стварају легенду, причу или поруку засновану на својој интерпретацији серије симбола или слика. Да би створили причу или поруку могу да раде у групама од по три до пет ученика, а могу и индивидуално, цртају серију симбола или слика. Симболе им може дати наставник, који се могу и убудуће користити, а могу их осмислити и сами.
Овај Пример добре праксе користила сам на часу Природе и друштва – Систематизација градива Прошлост (Настанак првих српских држава , процват српских држава и живот народа у њима ,падање под турску власт и живот народа под Турцима).
Први корак – Одгледали смо презентацију кроз коју смо обновили градиво и подсетили се:
- Настанка првих српских држава
- Изгледа градова
- Владара и значајних личности
- Живота људи у доба Немањића
- Распада српског царства
- Живота под Турцима
Други корак – Ученици су добили задатак да замисле да су живели у времену о ком смо говорили ( у доба Немањића или под Турцима). Треба да оставе поруку, причу, догађај, својим потомцима, јер то желе или зато што из неког разлога морају да се одселе. Размислиће где да оставе поруку, тако да може да буде скривена и дуго чувана.Одлучила сам да не радимо по групама, јер имам мали број ученика, већ индивидуално.
Трећи корак– Поруке нисмо скривали, јер нам то не дозвољавају услови, немамо простор (када скривају, ученици показују колико су маштовити, одабирајући места на којима ће порука бити скривена, да је потомци пронађу, али не и непријатељ). Један ученик излази и показује своју поруку, причу. Остали треба да замисле да је прошло неколико стотина година, да су је пронашли, да су његови потомци и да треба да је протумаче.
Уочити:
- Шта је у поруци важно?
- На чему је акценат.
- Шта је изостављено?
Објашњавају своја тумачења порука, показују на сликама зашто мисле да је тако……Када погоде суштину поруке , творац поруке им то саопштава.
Невена Ђокић- Не знам колико се види, али представљена је борба против Турака, данак у крви и плач мајке, обука малишана. Ову поруку је послала данашњој деци која живе другачијим животом (девојчица је окружена цвећем, дечак има лопту….).
Вељко Oбрадовић – Тежак и мукотрпан живот народа под Турском влaшћу.
Петар Глишовић – Пера је живео на двору и представио дечаке који су се обучавали мачевању за сусрет за Турцима и девојчице које су се училе плетењу и везу.
Валентина Миливојевић – Тинка је била учитељ мачевања младим принчевима и ево слика како је она то замислила.
Александра Мијаиловић – живела је под турском влашћу и приказала како је у то време народ плаћао харач, мукотрпно као роб радио за Турке. Она је за Турке спремала баклаве , чорбе, мусаку, ћуфте, јогурт, бурек (јела која су остала од Турака), кувала чај , кафу и била тужна због забрана које су Турци наметали ( оглашавање црквених звона, ношење зелене одеће, јахање коња и ношење оружја у присуству Турака….).
Лазар Радовановић
Тумачимо значења…
Четврти корак – Када ученици дешифрују поруке, представљамо је кореографијом. Творац прве поруке одабира ученике који ће учествовати у трансформацији слика у обрасце кретања. Обрасци кретања представљаће поновно одигравање оригиналног догађаја на ритуалан начин који се представља остатку ученика (уколико имате пуно ученика, онда група представља своју поруку осталим групама, у групи сви учествују , нико не стоји по страни).
Пети корак – Завршавамо тако што ће свако размислити о ономе што је ново чуо видео, научио, о чему све можемо оставити записе, да ли они могу бити у виду дневника, песме, слике или неке друге творевине.
КАДА САМ ИХ ПИТАЛА ЗАШТО НЕКИ НИСУ ОБОЈИЛИ, ОДГОВОР ЈЕ ГЛАСИО ДА У ТО ВРЕМЕ НИСУ ИМАЛИ НИ БОЈИЦЕ, НИ ОЛОВКЕ ,ВЕЋ СУ ЦРТАЛИ УГАРКОМ – НАГОРЕЛИМ ДРВЕТОМ.
Коришћена литература:
Заинтересујте ђаке за учење – 50 примера добре наставне праксе – Кетлин Гулд Ланди
