,,Ako ne znaš gde želiš da stigneš, svejedno je kojim putem ćeš krenuti!” – Mačak iz Alise iz zemlje čuda
Ukoliko želimo da naša deca postanu odgovorne, samopouzdane i srećne odrasle osobe, neophodno je da na tome radimo svaki dan. Roditelji imaju mnogo dugoročnih ciljeva za svoju decu, ali često ne znaju ili zaboravljaju kako da se postave tokom detetovog odrastanja kako bi te ciljeve i ostvarili. Na tom putu im nije lako – zauzeti su i svakodnevnica ih podseća da život nije uvek fer. Roditelji često u toj trci zaborave da je ono što svakodnevno čine u građenju odnosa sa svojom decom zapravo ulaganje u njihovu budućnost – a to nema cenu.
Neretko se dešava da roditelji dugoročno žele jedno, a da zapravo na svakodnevnom nivou rade drugo, i koriste načine koji ne vode ka ostvarenju njihovih dugoročnih ciljeva. Na primer, roditelj želi da njegovo dete nauči da odabere ono što je za njega najbolje. Međutim na dnevnom nivou kada god dete nešto hoće da bira, roditelj bira umesto njega, i uvek zna šta je za njegovo dete najbolje. Ili na primer, roditelji žele da im dete bude samopouzdano. Međutim, kada dete pokušava nešto da isproba, viču na njega, etiketiraju i osuđuju ga.
Razmislite da li i Vi nekada kažete sledeće:
- Želela bih da moj sin postane sposoban i samostalan čovek koji ume da se snađe u svim situacijama, šta god da mu se dogodi.
- Želim da moja ćerka postane samopouzdana žena koja voli sebe i svoje telo.
- Želim da moj sin postane muž koji poštuje svoju ženu.
- Želim da moje dete bude velikodušno, da uvek poštuje druge i pomaže im.
- Želim da moje dete poseduje socijalne i emocionalne veštine koje su mu neophodne da bude dobar radnik na poslu i da se slaže sa kolegama.
- Želim da moje dete bude samostalno i da odabere ono što je za njega dobro.
Na ovaj način Vi zapravo postavljate dugoročne ciljeve za svoje dete. Međutim, da biste ih ostvarili, prva stvar koju treba da učinite jeste da steknete naviku postavljanja efikasnih, kratkoročnih ciljeva.
Dugoročni ciljevi nam daju pravac i motivaciju, dok nam kratkoročni ciljevi pomažu da se korak po korak približimo konačnom ishodu.
Kratkoročni ciljevi pomažu da se korak po korak približite ostvarenju dugoročnih ciljeva za Vaše dete.
Dobri kratkoročni ciljevi:
- su osnova za dnevno odlučivanje;
- motivišu nas i ne dozvoljavaju da skrenemo sa puta;
- omogućavaju nam praćenje ostvarenosti rezultata.
Da bi definisali dobre kratkoročne ciljeve prvo treba da promislite koji su vaši dugoročni ciljevi za vaše dete, kakva osoba treba da postane, kakve osobine treba da ima i kako treba da se ponaša prema sebi, svojoj porodici i prijateljima.
Zapišite to u neku sveščicu koja vam je važna i koju nećete izgubiti.
Kada to uradite treba svakodnevno da radite na sebi i da postavljate kratkoročne ciljeve.
Da bi Vaši kratkoročni ciljevi bili efikasni, treba da budu:
- Važni – u njima treba da budu sadržane vrednosti koje na svakodnevnom nivou želite da prenesete vašem detetu i koje vas motivišu;
- Ostvarljivi – uzmite u obzir resurse koje imate na raspolaganju (vreme, novac, veštine, podrška), uslove i sve okolnosti, koje su neophodne da se taj cilj ostvari;
- Specifični – detaljno i jasno opišite šta želite da dostignete i kako bi izgledao uspeh;
- Vremenski ograničeni – ne ostavljajte ceo život za realizaciju cilja, nego ograničeno vreme tokom kojeg ga možete pamtiti i pratiti, i
- Merljivi – postavite cilj tako da možete znati kad je realizovan.
Evo još par primera koji Vam mogu pomoći da bolje shvatite vezu između kratkoročnih i dugoročnih ciljeva:
Dugoročan cilj: Želim da moje dete bude samopouzdano.
Kratkoročan cilj: Tokom ove nedelje, kada god se moje dete bude trudilo da uradi nešto što mu je teško i što nije savladalo, pohvaliću ga tako što ću mu jasno reći šta mi se dopada. Izbegavaću kritike i etiketiranje kao što su: “Ti si glup, smotana si kao tvoja baba, kako te nije sramota.”
Dugoročan cilj: Želim da moje dete ume da ceni život, da bude zahvalno na svemu što mu se dešava i srećno.
Kratkoročan cilj: Svake večeri odvojiću par minuta da mu kažem na čemu sam mu zahvalan/na tog dana.
Autor: Smiljana Grujić
Smiljana Grujić je programski menadžer Fondacije Novak Đoković, a po struci je psiholog i psihoterapeut. U fokusu interesovanja su joj saosećajna komunikacija i upravljanje emocijama.
Smiljana vodi projekat, Podrška Ne Perfekcija koji pruža podršku roditeljima dece od 0-6 godina.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
