Jednoga dana, ne tako davno bila je jedna baba. Ta baba je bila vrlo zadovoljna, ali kako je vreme prolazilo postajala je malo tužna. Sve češće jepričala.
- Sve imam, samo jedno mi nedostaje. Sve imam, samo još nemam unučiće. Tako bih bila srećna kada bi mi se rodio unuk.
U isto vreme i druga baba je poželela da joj se rodi unuk. Poželeli su to i jedan i drugi deda. Tetke, teče, stričevi, strine, ujne, ujke, braća i sestre; svi su silno želeli da se rodi nova beba.
A najviše su želeli mama i tata. Oni su toliko želeli da se želja pretvorila u ljubav, a ljubav može sve. Iz ljubavi se rađa sve najlepše. Iz ljubavi se rađaju bebe.
Bebe su najveće čudo i Božiji dar. Kad se bebe rađaju sunce se veseli i priroda peva.
Kad se rodio maleni dečak, bio je to najlepši dan posle mnogo lepih dana.
Tata je ponosno otišao u bolnicu da dovede mamu i svoga sina. Teta je napravila tortu, baba je nadula balone, pa su ukrasile sobu za malenog dečaka. Druga baba ispekla pile, umesila najbolji hleb, a dede, dede su se značajno smeškali i razmišlali kako će se igrati kada poraste, koje poklone će mu poklanjati..
Kad se mama pojavila na vratima i videla ukrašenu kuću i sve koji su ih čekali rasplakala se. Dobro je ponekad plakati.
Ljudi plaču od previše tuge, ali mama nije bila tužna. a mogu i od previše sreće. Mama je plakala od sreće.
Mama je prvo bila devojčica, onda je porasla u devojku, onda je postala žena, a tek kada se rodila beba, tad se rodila i mama.
Nije lako biti mama, ali je mnogo lepo. Zato se mama rasplakala. Mama je plakala od miline i previše sreće.
Mama je nosila cveće koje joj je doneo tata, a tata je nosio svog sina. Mama je cveće stavila u vazu, a tata sina u kolevku.
Onda su svi u kući prišli kolevci.
Zagledali su dečaka sa svih strana i počeli da pričaju:
Baš takve oči smo želeli i takav nos i uši i glavu. I ruke ovakve smo želeli da se rode, i nogice i prstiće i stopala, i stomačić i leđa.
Baš ovakvog dečaka smo želeli, ponavljali su tiho, da ga ne probude. Veliki su najmanji kad su pored malenih beba.Veliki su vrlo smešni kad su pored bebe. Zato su male bebe u stvari velike, glavne i važne.
Iako su se trudili, da budu tihi, odrasli su vrlo nespretni. Dečak ih je čuo i probudio se. Odrasli su zastali u čudu šta će se dogoditi. Dečak je otvorio okice i iako ih nije lepo video, osetio je koliko ga vole iosmehnuo im se.
Bilo je to nešto najlepše na svetu, najlepši poklon koji je dečak njima dao.
