spot_img

Kraljevska porodica Srbije proslavila krsnu slavu, Svetog Andreja Prvozvanog

Beograd, 13. decembar 2024. – Krsna slava Kraljevske porodice, Sveti Andrej Prvozvani, proslavljena je danas u Kraljevskom Dvoru, prateći viševekovnu tradiciju našeg naroda. Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Porfirije služio je Svetu Liturgiju u Dvorskoj kapeli posvećenoj Nebeskom zaštitniku porodice Karađorđević. Nj.K.V. Princ Naslednik Filip bio je domaćin ovogodišnje slave, budući da Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar i Nj.K.V. Princeza Katarina zbog neodložnih obaveza u inostranstvu nisu mogli da danas budu u Srbiji.

Nj.K.V. Princeza Danica, Princ Stefan, Princeza Marija, Princ Aleksandar, kao i časni Efendija Mustafa Jusufspahić, beogradski muftija i vojni imam, gospodin Isak Asiel, rabin Srbije, roditelji Princeze Danice, Beba i Milan Cile Marinković, zajedno sa Princem Naslednikom okupili su se u Kraljevskom dvoru ovim povodom. Nakon bogosluženja usledio je čin rezanja slavskog kolača, koje je takođe služio Njegova Svetost uz Sasluženje Njihovih Preosveštenstava Episkopa hvostanskog Alekseja i jenopoljski Nikon, vikara Patrijarha, sveštenstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Princ Stefan je govorio reči molitve Gospodnje „Oče naš“ u okviru Liturgije. Njegova Eminencija Kardinal Ladislav Nemet, kao još jedan od najviših velikodostojnika verskih zajednica u Srbiji, nije mogao prisustvovati svečanosti zbog ranije preuzetih obaveza.

„Krsna slava je oduvek bila jedna od najvažnijih i najsvetijih tradicija srpskog naroda, koja nas je čuvala kroz vekove. Sveća koju palimo na dan našeg Nebeskog Zaštitnika uvek nam je davala snagu i osvetljavala put, čak i u najtežim vremenima. Palila se i u vreme kada je naš narod bio u ropstvu, a i u ratnom rovu. Njena svetlost uvek nam je pokazivala putanju, stope predaka koje treba da sledimo, dajući nam hrabrost i utehu.

Kako zbog obaveza u inostranstvu nisam u našem porodičnom domu, važno je da se tradicija održava i da je moj sin upalio sveću pred ikonom našeg doma. Iako ove godine nismo upriličili tradicionalni prijem, značajno je da su se najviši velikodostojnici različitih veroispovesti ponovo okupili u našem domu, nastavljajući još jednu važnu zaostavštinu Karađorđevića.

Veoma sam zahvalan Njegovoj Svetosti Patrijarhu što je služio Svetu liturgiju i presekao i blagoslovio naš slavski kolač. Molim se Svetom Andreju, Prvom apostolu Gospoda našeg Spasitelja Isusa Hrista, za dobrobit i napredak naše Otadžbine, našeg naroda i naše porodice“, izjavio je Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar.

„Naša krsna slava nikad nije bila potpuna kao što je ovde, u našoj otadžbini,“ rekao je Princ Naslednik Filip ovom prilikom, naglašavajući da su u izgnanstvu nastojali da očuvaju nasleđe i običaje, ali da praznina nije mogla biti popunjena. Prisećajući se istorije i snage koju je porodica crpela iz vere, princ Filip je istakao značaj Svetog Andreja u najtežim trenucima:

„Onako kako je vodio našeg Karađorđa i ustanike u oslobođenje Beograda, tako je i nas doveo našem domu. Danas, u duhu tradicije i predaka, porodica Karađorđević slavi u domu svojih predaka, okružena ljubavlju i radošću. Srećni smo i zahvalni što se Karađorđevići ponovo rađaju i žive u svojoj otadžbini, okupljaju pred predačkom ikonom i dele trpezu u slavu Boga i čast Svetog Andreja,“ poručio je Princ Filip.

U tradicionalnoj besedi nakon Liturgije, Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Porfirije je poručio da svi treba da se trudimo da svoj život uskladimo sa Gospodom i da činimo šta je do nas, da se molimo za mir među nama, mir u našoj zemlji i svuda, za razumevanje, jer nam je to preko potrebno.

„Neka današnja slava bude istinska. Žao nam je što vaš otac, Prestolonaslednik Aleksandar, nije danas ovde, ali siguran sam da je molitveno dušom i čitavim svojim bićem ovde sa nama, i da se raduje da se slava u ovom hramu, u ovom domu, održava. I da, kada je jedanput obnovljena, daće Bog da traje, u Njegovoj ljubavi i Njegovom promislu, dokle god postoji i srpskog naroda“.

Zoran Todorović
Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.