Predstojništvo gradske policije u Kragujevcu revnosno sprovodi naređenja okupatora tokom 1943. godine. Izvestilo je direktora Muške realne gimnazije „Miloš Veliki“ pod. Pov. Br. 67 od 31. decembra 1943. godine. (…) Da su tokom poslednja dva meseca uhapšeni učenici: Miroslav V. Marković šesti razred, Branislav D. Mihailović, Milutin Milinković i Hranislav J. Pavlović osmi razred, zbog aktivnog komunističkog rada. Miroslav V. Marković upućen je u koncentracioni logor Banjica u Beogradu. Branislav D. Mihailović i Hranislav J. Pavlović u Zavod za prinudno vaspitanje. Poverljivi protokol, pov. br. 2 od 1. januara 1944. godine.
Direktor škole je dostavio o ovom hapšenju Ministarstvu prosvete, o tome da su učenici ove škole Miroslav Marković, VI/3, Branislav Mihailović, VIII/3 i Hranislav J. Pavlović VIII/3 kažnjeni isključenjem iz svih škola, bez prava na polaganje privatnih ispita zbog komunističkog rada. Poverljivi delovodni protokol pod pov br. 7 od 23. januara 1944. godine.
Ovo hapšenja đaka, komunističkih agitatora nateralo je Ministarstvo prosvete da izda „Naredbu“ direktoru Gimnazije 16. decembra 1943. godine pod III br. 769 da se održi roditeljska konferencija, koja je u Muškoj realnoj gimnaziji „Miloš Veliki“ održana 5. januara 1944. godine, na kojoj je prisustovalo 700 đačkih roditelja i staratelja.
Posle uskršnjeg raspusta i čestih sirena koje su najavljivale bombardovanje Ministarstvo je raspisalo konkurs pismenih zadatakana temu: „Zašto Srbi ne mogu biti komunisti“.
Zabeležio dr Blagoje Stokić u „Spomenici Gimnazije u Kragujevcu 1833-1983“.
Miroslav V. Marković upućen je iz koncentracionog logora Banjica u Logor – Smederevska Palanka.
