Postoji li u mom ili vašem gradu „ulična umetnost“? Delikatno pitanje za valјani odgovor. Upućeni i neupućeni će se sporiti. Namera nije priznati je ili oduzeti joj atribut umetnosti. Vreme je da progovorimo najpre rečju a nakon toga i slikom, o licima i naličjima našim i našega grada. Ovo je samo uvod i podsticaj. Priča postoji, i ako mi o njoj ne pričamo. Iako ne ispričana svakako ona nije nema, ona je naš saputnik, jer je mnoge oči vide. Koliko je svetla ili ružna, to je dilema? Kako i koliko nas se dotiče, a potom šta o nama i našem gradu govori, pokazujući lice i naličje i naše i njegovo, to je motiv ovih redova? Prepoznali smo je i evo je, na početku, uz očekivanje da se širi, i najzad da se svede u ono šta nam valјa činiti?
Samo određenje „ulična“, priznaće većina, vuče negativnu konotaciju. Zaboga, šta ulica može ponuditi? Ulica mračna, prlјava, opasna, nevaspitana, sa uličnim žargonom, i tome slično. Gde je tu umetnost? Još je zagonetnije jesu li ulične „umetnine“ dela u interakciji sa lјudima? Kako ih lјudi doživlјvaju i kako na njih reaguju? Nije neobično gađenje, prezir, mišlјenje da su to žvrlјotine, ružni grafiti, nedostojne poruke, iživlјavanje… i tako dalјe. Samo retki i upućeniji će u znak pobune na prevashodno ubeđenje i mišlјenje većine tvrditi da se ulična umetnost eto stvara da bi donekle ulepšala našu okolinu, prostore i ambijente, sa namerom i želјom da privuče pažnju, da se oglasi, da nas suoči sa sobom, ili sa drugima, da nam nešto zavešta i kaže.
Na krajnjim amplitudama klatna mišlјenja, stavova, pogleda i odnosa na „uličnu umetnost“, srećemo se dakle sa činjenicom da većina lјudi nije volela ili ne voli „uličnu umetnost“ te je smatra vandalskim činom i uništavanjem okoline, sa druge strane na drugoj tačci amplitude ima glasova da je treba prihvatiti, razumeti, priznati joj pravo izraza, protumačiti je i objasniti njen fenomen, i tako dalјe.
Može li se u uličnoj umetnosti uživati? Ako pod uživanje svedemo sam stvaralački čin i onoga koji ovaploćuje sebe, svoju poruku, ideju, bunt, pokušaj da se izrazi, svakako tu postoji neko uživanje i zadovolјstvo koje ozari po završenom delu. Može biti i straha i žurbe, pogotovu kada se ovim činom izrazava neki bunt, opozicioni stav, zabluda ili kontriranje opštem mišlјenju društva, sredine, vršnjačko i generacijsko razilaženje.
Ulična umetnost, generalno uzevši, na sreću ili na žalost, danas je sve prisutnija i gde je očekujete i gde joj nije mesto. Dali je zrelost delatnika ove umetnosti i posmatrača, gledaoca, čitaoca, pozvanih i nepozvanih, u naše vreme dostigla nivo međusobnog razumevanja, teško je ustvrditi? Ali se zasigurno mora znati, i sa jedne i sa druge strane, da bi neko delo zaista moglo da se nazove „umetnošću“ a ne „žvrlјotinom“ mora zaista da postoji jasna razlika. Umetnost nije žvrlјotina, niti je žvrlјotina umetnost. Umetnost mora nositi odliku kreativnosti po kojoj pripada okolini i mestu gde je postavlјena. Žvlјotina se prepoznaje po ružnom, uvredlјivom, nepristojnom i po izrazu i mestu gde je postavlјena.
Uočlјivo je da „ulična umetnost“, ne ona izlagačka, prostorna, mozaična, muralna, i slično, no izvorno ulična, umesto platna, skulptorskog materijala, kista i boje, i drugog, za svoj objekat ima trotoar, zid, fasadu, ogradu, prolaz, most, kontejner…, i ko zna šta još, najčešće oslikana ili ispisana mlazom spreja.
Sasvim je novo polјe priče i diskusija u vezi pitanja kako i koliko ulična umetnost uništava životnu okolinu? Ovim bi smo se mogli baviti nekom drugom prilikom. No na kraju mora se jasno reći, da bi „ulična umetnost“ nosila epitet umetnosti, ona mora biti zaista kreativno i precizno iskazana. Kao i kod svake legitimne umetnost i ova ukoliko se prihvata kao legitimna, nužno je da šalјe neku poruku, pre svega umetničku, poučnu, da ima motiv vredan divlјenja, i tome slično. Umetnik i ovde mora da iskaže svoj talenat. Svakao je nužno da se postavka uklapa u prostor, da ga oplemenjuje, da ne bode oči, da se jasno čita i prihvata. Da ne zaboravimo i to da bi se stvorilo umetničko delo potrebna i je mašta a ne samo sprejevi za grafite ili ilustrovane kompozicije.
Bilo bi zanimlјivo na ovom portalu videti galeriju ulične umetnosti mog i vašeg grada, one stvarne i lepe i one krajnje i ružne, i to prve da se promoviše kao pozitivna vrednost, a ove druge kao opomena i žig na licu našem i našeg grada, osobito u ovo vreme kad njime šetaju naši građani, brojni posetioci, turisti, gosti… Šta Vi posmatraču i čitaoče mislite o nastavku započete priče?
