spot_img

Kragujevac – grad svetla i stripa

Udruženje ljubitelja devete umetnosti „Svet stripa“, uspešno je organizovalo četrnaestu međunarodnu strip konferenciju „Kragujevac Komik Kon”, ispred svoje striparnice „Svet stripa“.

Entuziastima ove uspešnije institucije kulture u projektu „Kragujevac, grad svetla i stripa”, pomogli su Skupština grada Kragujevca i Kancelarija za mlade Kragujevac. U dva dana publici su prestavljene brojne izdavačke kuće i umetnici. Na berzi su izložili svoja izdanja  izdavačke kuće: Darkvud, Sistem Komiks, Komiko, Golkonda, Makondo, Najkula, 300 čuda, Maverik, Veseli Četvrtak, Čarobne knjige, Politikinog Zabavnika i Kolor Pres Grupe.

Intervjuisani su na tribini strip autori iz svih oblasti devete umetnosti regiona: Paskvale Frisenda Aleksa Gajić, Jovan Ukropina, Bob Solanović, Tihomir Čelanović, Sabahudin Muranović, Đorđe Grbović. I ove godine Daniel Kuzmić u kostimu Betmena privlačio je prolaznike na berzu stripa i radionicu farbanja figurica, koju su vodilii Marko Knežević i kvoterbek „Veprova“ Aleksandar Ristić Alf.

Majstori crtanja zainteresovanim posetiocima, kupcima njihovih izdanja darivali su posvete i strip ilustracije po želji. Zajedno su obeležili jubileje 85. godina Betmena i Politikinog Zabavnika i tri decenij Helboja.

Na tribini od javnih intervjua i predstavljanja novih izdanja izdvojil smo prvo izdanje Stefana Lučića iz izdavačke kuće „Maverik“ koji je izjavio:

-Nisam blizak mangama. Hteo sam u mom prvom autorskom i izdavačkom delu da napravim nešto što će u budućnosti čitati moja deca, kada budu imali dvanaest godina. Za mesec dana izdaću svoju drugi autorski rad.

Ekzkuizivni gost konferencije Paskvale Frisenda živi i stvara u Italiji, prepoznatljiv je po serijalima Bonjelija (Bonelli), Ken Parker (Ken Parker), Magični vetar, Teks Viler (Tex Willer), Mister No, Martin Mystere. Velikan svoje branše strpljivo je dva dana posvetio svojim obožavaocima crtajući im omiljene junake. O sebi je rekao:

– Volim da radim dobro pripremljen za teren koji moram obraditi. Pručavam knjige sa ilustracijama, fotograje i stripove, pretražujem internet, uz sve ostale stvari koje mi pomažu u vizualizaciji. Danas sam na prekretnici. Strip u svetu sem u Japanu je u velikoj krizi. Ne sarađujem više sa Serđom Bonelijem, kod koga sam stekao popularnost kod publike. Stekao sam njegovo poverenje sa 35 godina, što je mnogo važno za moju karijeru. Kod njega sam uradio i svoje remek delo „Patagoniju“. Rad na „Patagoniji“ je bio vrlo naporan, jer je bilo vrlo teško doći do informacija. Godinama sam skupljao dokumentaciju o „Divljem zapadu“.

Ambijent Devetnaestog veka je bio veliki izazov. Ušao sam u nepoznato polje, u osvajanje pustinje! Mnogo vremena sam potrošio na detalje. Vrlo je teško sarađivati sa Bonelijem. Lično je odobravao table koje sam radio. Kada sam završio bio sam isceđen kao limun, sa utehom i toplinom kojom je strip primila publika. Ja sam crtač koji nikad nije zadovoljan, sa onim što sam nacrtao. Ali posle svih ovih godina vrlo sam zadovoljan što sam tako tada uradio. Dotegnuto izdanje „Patagonije“ nije moguće. Ako je svoju sliku završio Karavađo, i ja sam svoju. Nemam potrebe da se vraćam na stvari koje su dobre. Moje gvaš i akvarel ilustracije  preslikavanjem u štampi prelaze u crnu boju.

„Magični vetar“ je meni važno profesionalno iskustvo, koje sam formirao deset godina nadgrađivao umetnički izraz. Iskustvo koje mi je pokazalo dokle može da se radi. Bila je to vežbaonica, koja me je odvela u sledeći korak ka „Teksu“. Rad na „Teksu“ je zahtevan, kod koga crtač mora da sazreva. „Ko to zna šta budućnost nosi“! Pregovaram sa izdavačkom kućom u Francuskoj, sa kojima dogovaram projekte.

Paskvale Frisenda je prvi put u Kragujevcu, ali misli da poznaje Srbiju, jer je posećivao Mostar i bio je u Hrvatskoj! Naglasdio je da je prodaja stripova u kiscima gasi, da je budućnost stripa u striparnicama, jer mladi nisu zainteresovani. Ne treba mnogo da se strip proizvodi. Ko hoće da se relaksira čita „Homera“. Ko hoće da čita  „Korto Malteze“ mora da se udubi isto to vreme. Umetnost diktira ozbiljnost nivoa rada kod mnogih stvaraoca.

Miloš Ignjatović
Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.