Okom prislonjena
na tvoju Adamovu jabučicu
slutim podrhtavanje
nedorečenog,
a ipak
izgovorenog u nama
ovom daljinom
koja nas utiskuje
po beloj liniji
na putu za Beskraj.
Grlim te samoćom
i znam
da me i ti
negde tamo slutiš
nedodirnutom,
da me uramljuješ
paukovom mrežom
i znaš da voleti
nije tek obično putovanje,
već korak
koji ostavlja trag
na putu za večnost.