S T R I N A
Hajduk Jovan Kursula je bio prek i nagao čovek. Očas je potezao jatagan ili kuburu.
Hajduk kao hajduk, navikao na oprez i spavanje sa jednim otvorenim okom. Šuma, jataci, Đurđev danak, Mitrov danak.
A onda Crni Đorđe podiže ustanak. Dušu dalo za hajduke. Ustala kuka i motika a na čelu hajduci.
U jednom okršaju sa Turcima ubiše agu i zarobiše konja. Uze ga Kursula za sebe. Najbolji megdandžija među ustanicima. Ali se razočarao. Konj beše spor, trom i nezainteresovan za zbivanja oko sebe. Da li je to bio bojkot zbog pogibije age ili nešto slično, Kursula nije mogao da proceni. Rezignirano ga je nazvao Strina.
Ha! Strina! Ha! Podvikivao je mamuzajući ga pokušavajući da ga ubrza i ponese u središte bitke, kako bi iskazao svoju hrabrost i ohrabrivao svoje saborce.
Strina! Baš je podsmešljivo. Kada bi prolazio kroz narod na vašaru, svi bi se okupljali skandirajući Jovanu ali i Strini. Često se eto do popularnosti može doći u ulozi anti heroja. Tako je bilo i sa Strinom.
Dođe vreme opšte pogibije i propasti ustanka. Pogibe i hrabri Kursula. Bitka kod Deligrada. Strina ostade. Sačeka svoje bivše gazde, kao svaki preletač, što bismo mi danas rekli.
Ostade i poslovica: Ne veruj turskom konju čak i kada ga zovu Strina.
