K U Š LJ A
Kušlja je tog dana ustao na levu nogu, da ne kažem noge. Nije mu se dopalo što Hajduk Veljko nekako mrzovoljno priteže sedlo i sprema se na uobičajeni dvoboj sa nekim od hrabrijih Turaka. Plaše se oni Veljka i njegove veštine duela jedan na jedan .
A ni Kušljine veštine nisu za podcenjivanje.
Uspeli su zajedničkim snagama da nekako savladaju Turčina na radost cele Krajine. I kad je Kušlja pomislio da je konačno sve završeno, na njih nasrnu buljuk Turaka. Nisu mogli da beže a ni da prihvate borbu sa toliko neprijatelja.
Šta sad? Osećao je on nevolju od jutros. Veljko pade, ali je uspeo da se nekako dobaulja do šanca. Tu ga stiže metak i odvede u besmrtnike.
Kušlju zarobiše. Kao konja sa mnogim urođenim veštinama za ratovanje Turci htedoše da iskoriste. NJegovo seme da prenosi genetski materijal i oplođuje turske bedevije.
Nađe se Kušlja u dilemi: da li da se prepusti sladostrašću, makar i sa turskim bedevijama ili da brani svoju čast i srpstvo. Kad se presabrao, odlučio se za ovo prvo. Ako Turci koriste svoje pravo prve bračne noći, zašto on ne bi posrbljavao turske konje. Vredan i radan, sa posebnom motivacijom, Kušlja se dao na posao.
Trag mu se gubi negde u sultanovim štalama.
