VILAM ( MUNJA)
U čitanci sam još davno pročitao stih : Sav u gvožđu ko mogila jezdi hunski car Atila.
Vilam ili ti u prevodu sa mađarskog Munja, je bio veličanstveni crni ratni konj velikog hunskog vođe Atile. Kažu da trava nije nicala kuda je on svojim kopitom stao. Bio je jači i brži od svih ostalih hunskih konja. Atila je morao da jaše prvi u bitku, na čelu horde, sa konjem u izgledu otmenom, ali i zastrašujućem u svojoj velikosti i brzini.
Atila je bio hrabar i vešt vojskovođa, a svoj status u hordi je zasluživao isključivo ratnim zaslugama i ličnom hrabrošću. Od njih nam je ostao biftek omekšavan i čuvan ispod sedla, prvi su ga patentirali, ali se to njihovo patentno pravo nije uvažilo (od uvek je pravna nesigurnost donosila nepravde). Uvažava se danas u celom svetu Tatar biftek. Istina, bez sedla.
Da je brak poguban i po zdravlje, iskusio je na svojoj koži sam Bič božiji. Voleo je žene. Na venčanju sa dvadesetom (zvala se Ildiko) posle prve bračne noći je zatečen mrtav. Veliki Atila! Ili je prepio ili je strast izazvala tzv. golubiju smrt. Ko zna, niko mu nije držao sveću. NJegovom smrću i horda se rasturila.
Pogreb je bio veličanstven. Sahranjen je u tri kovčega: prvi zlatan poput Sunca, drugi od srebra poput repa komete i treći od gvožđa, jer je Atila bio od gvožđa. Kočije sa kovčezima je vuklo dvanaest crnih konja koje je predvodio njegov odani Vilam.
Napravljena je brana na Tisi da bi bio ukopan na dno korita reke. Svi koji su učestvovali u samom ukopu su pobijeni i tako je mesto večnog boravka velikog Atile zaštićeno od radoznalaca svih vrsta. Do dana današnjeg. Tisa je velika reka i u njoj dovoljno prostora da se njegove mošti ne pronađu.
Ko zna, možda još luta i menja mesto boravka, jer ne priliči velikom ratniku da umre u postelji. I Vilam je tu, da mu se nađe.
