DAMJANOV ZELENKO
Damjanov Zelenko je dobro znao da mu u nastupajućoj najezdi Turaka ne priliči ime Zelenko.
Mada „zelenko“ u narodu zovu konja koji je u stvari sivkast, sama boja islama u imenu nije se nikako uklapala u koncept pravoslavlja i onih koji su stali u njegovu odbranu.
I pored upornog zahtevanja za promenu imena, Damjan nije hajao za to. Naravno da ga je mrzelo da sprovodi sve te procedure kod matičara a i ceo sled istorije i narodnih pesama bi morao biti izmenjen. Šta znači ime? A i boja?
To olako shvatanje ni malo naivne i bezazlene opasnosti od Turaka u kući Jugovića je samo odraz srpske samouverenosti a po malo i opuštenosti.
I bi Kosovo. I bi poraz.
Osta Zelenko, sa zelenom pokrivkom i turskim sedlom, ni malo se ne razlikujući od turskih konja.
Islamizacija je tako počela. Prvo konji …
Turci su dobro znali odnos Srba prema konjima i napali su tamo gde najviše boli. Nije tu pomogao ni apel Odbora za zaštitu imena i dela kosovskih junaka i njihovih konja.
Izgubismo Damjana, a izgubismo i Zelenka.