J A B U Č I L O
Vojvoda Momčilo je sam kriv za ono što se dogodilo. Nije obratio pažnju na Vidosavino čudno ponašanje u poslednje vreme i njeno često izvirivanje sa bedema kule prema drumu. I slepac bi video da nekoga očekuje – rezignirano je razmišljao Jabučilo.
I taj Mrnjavčević! Nije se baš najbolje razumeo u žene. Verovatno je čitao Otmicu Sabinjanki, pa je hteo da proba i on. Čemu ta cela komedija oko kučke Vidosave, kada je Jevrosima, Momčilova sestra, bila njegova sudbina, mislim se ja.
Legenda kaže kako je srpski Pegaz Jabučilo dobio krila. Dok su kobile vojvode Momčila pasle travu, iz durmitorskog jezera je izlazio krilati konj. Izlazio noću i orgijao. Valjda da spreči konkurenciju, da bude jedini krilati konj na ovim prostorima, posle oplođivanja kobila, tukao ih je po stomaku da pobace i ne oždrebe krilato ždrebe. Kakvo nasilje u porodici! Samo se jedan oždrebio krilat – Jabučilo. Pravi konj od megdana za svog gospodara.
Kada se Vukašin sa vojskom pojavio pod bedemima kule da otme Vidosavu sebi za ženu, nameće se pitanje šta je narodni pevač hteo da kaže konstatacijom:
„Što Momčilu do kolena beše, Vukašinu po zemlji se vuče.“
Da li to objašnjava zašto je Vidosava htela da odmogne Momčilu? Spalila je Jabučilu krila i dovela
Momčila u bezizlaznu situaciju. Jabučilo nije mogao pomoći vojvodi da odbrani svoju čast i na kraju krajeva i život. A bio bi tako dobar ujka Marku i Andrijašu.
No, nije mu se dalo. Vidosavi se uz ime, čak i posle smrti, stalno vezivalo: kučka, dok je Jevrosima rodila Vukašinu sinove.
Kasnije se i Srbima baš uznedalo. Te bitka na Marici, te Kosovo . . .
