Š A R A C
Vlkova večera
Da li o našem najpoznatijem konju i junaku znamo baš sve?
Evo još jedne epizode iz njihovog zajedničkog života:
Dok je Šarac sa Markom pijuckao rujno vino, stalno mu se kroz glavu povlačila misao, odnosno pitanje: zašto ga Bugari zovu Vlkova večera? Da li oni nešto znaju što on ne zna? Istina, predkosovski ciklus junačkih narodnih pesama je nastao mnogo kasnije i verovatno su tu nešto otkrili. Te, Prilep je Makedonija, pa Južna
Srbija, te Zapadna Bugarska te … ko zna šta još.
Nije mu se dopalo da bude vukova večera. Konj takvog junaka, makar i turskog vazala, zaslužuje bolji kraj i barem neku rupu u koju će biti zakopan po okončanju ovozemaljskog života.
Ispod oka je pogledavao Marka i nije mogao da otkrije ništa osobito. Jedino da je popio malo više. Uvek je to radio uoči bitke. Ako sutra preguraju bitku na Rovinama, biće ih još sto godina. Marko nije pregurao.
Narodni pevač kaže da je Marko odrubio glavu Šarcu da ga ne bi niko posle njega jahao, što je izazvalo opšte zgražanje mnogih društava za zaštitu životinja. Ali, zna Šarac, a i mi, da je Marko poginuo pre njega i nije mogao da mu odseče glavu.
Posle bitke, onako ožalošćenog i smušenog, neki Bugari, koji ionako tvrde da je Marko njihov, odvedoše Šarca čak u Rodope. I tako se njegovo ime te izuzetno jake snegovite zime, kada su se vukovi već obeznanili od gladi, pretvorilo u ono kako su ga prozvali: Vlkova večera.
Konjotrk u vremenu Dušan Puača
