Najbolji đaci, prema PISA istraživanju, koriste internet sat i po vremena u toku dana, rečeno je danas na konferenciji “Nove tehnologije u obrazovanju” koju je orgnizovao British Council.
Takođe, u Finskoj, Nemačkoj i Švedskoj žive najsrećnija deca, koja najmanje uče, a postiži najbolje rezultate.
Istraživanja pokazuju da rezultati na PISA testiranju koje su postigli učenici iz Srbije ne zavise od visine plata u porodici đaka, rekao je analitičar u OECD Alfonso Ećezara.
Ista je situacija u zemljama regiona, gde ne znači da će zemlje koje više troše na obrazovanje postići bolje rezultate.
Već je isto tako bitno imati svu neophodnu infrastrukturu koju Srbija sada izgrađuje”, rekao je Ećezara na konferenciji koja je okupila oko 3.500 nastavnika.
Prema njegovim rečima, istraživanja pokazuju da se đaci koji dolaze iz siromašnih delova sveta tradicionalno nalaze u vrhu po svojim uspesima u učenju.
Tome doprinosi razlika između javnih i privatnih škola koja je velika i to u korist javnih škola, pa su tako najuspešnije državne škole u Turskoj, Japanu i Italiji, dok se privatne škole u ovim zemljama nalaze daleko ispod njih.
Ec hezara je istakao da najsrećnija deca žive u Finskoj, Nemačkoj i Švedskoj, dodajući da ona uče najmanje, a postiži najbolje rezultate.
Prema njegovim rečima, PISA podaci pokazuju da deca iz Finske, Nemačke i Švedske oko 35 sati nedeljno potroše na učenje u školi i van škole, što im daje puno vremena za vannastavne aktivnosti koje utiču na dobrobit i zadovoljstvo deteta.
Istraživanje je, takođe, pokazalo da devojčice gotovo svuda dominiraju u odnosu na dečake.
U timskom radu devojčice su, takođe, bolje, dok su dečaci bili bolji u matematici.
I pored toga, zabrinjavajuće je to da petnaestogodišnje devojčice širom sveta ne vide sebe u IT struci, već su to dominantno dečaci.
Još jedna zabrinjavajuća činjenica na koje je ukazalo istraživanje je da lošiji đaci više vremena provode na internetu i da se uskoro predviđa pandemija zavisnoti od interneta, rekao je Ećezara.
On je dodao da više od četiri sata dnevno na internetu predstavlja zavisnost koja će položaj i status loših đaka učiniti gorim u budućnosti.
Od 20 do 30 odsto učenika koristi internet više od četiri sata dnevno.
Izvor: Tanjug
