Fakulteti koji posluju u okviru Univerziteta u Beogradu podigli su i ove godine školarine. Naravno, ne svi. Njih 10 je povećalo cene studiranja za narednu školsku godinu. Dekani tih ustanova pravdali su odluku inflacijom i povećanjem ostalih troškova, te će tako budući brucoši morati da „odreše kesu“ i da, u zavisnosti koji fakultet je u pitanju, iskeširaju od 80.000 do 300.000 dinara. Donosimo vam informaciju o tome koliko koštaju školarine na beogradskim fakulteti.
Cena godišnje školarine zavisi od fakulteta do fakulteta, ali i od smera koji upisujete.
Školovanje u slučaju studenata koji su na budžetu je besplatno, međutim, koliko košta školovanje studenata koji se sami finansiranju?
Arhitektonski fakultet
Godinama unazad, Arhitektonski fakultet u Beogradu važi za najskuplji. Cena jedne godine menjala se vremenom, pa je tako sa 240.000 dinara koliko je koštalo studiranje, prošle godine doneta odluka o visini školarine u školskoj 2023/2024. godini i iznosi čak 300.000 dinara.
Za strane državljane, školarina je znatno veća – 420.000 dinara.
Studenti su zbog najavljenog povećanja školarine, protestovali dve nedelje, ali je protest doživeo krah kada je stiglo neočekivano obaveštenje da tamošnji Studentski parlament (SPAF), kao predstavnik studenata i posrednik između njih i profesora, prestaje da podržava „mirno javno okupljanje u zgradi Arhitektonskog fakulteta“.
FON
FON je i te kako popularan među srpskim studentima, iako je i na njemu studiranje prilično skupo.
Naime, na Fakultetu organizacionih nauka na osnovnim akademskim studijama u februaru ove godine usledilo je povećanje školarine od 7,6 odsto, pa tako studenti sa 159.000 dinara sada plaćaju 171.000.
Cena je ista za oba smera, a školarina se plaća u pet rata.
Elektrotehnički fakultet
Cena studiranja na Elektrotehničkom fakultetu ostala je ista, ali samo za smer softversko inženjerstvo – 282.000 dinara.
Smer Elektrotehnika i računarstvo poskupeo je za 18.000 dinara i na osnovnim i na master studijama, pa tako sada jedna godina iznosi 144.000 dinara.
Školarina se plaća u četiri rate u rokovima koji su definisani kalendarom školske godine.
Ekonomski fakultet
I Ekonomski fakultet je primamljiv učenicima četvrte godine, što pokazuju liste prijavljenih kandidata.
Do prošle godine školarina je iznosila oko 97.000 dinara, dok sada studenti plaćaju 102.000 dinara, što će važiti i za ovogodišnje brucoše.
Ekonomski fakultet upisuje u prvu godinu 610 studenata na budžet, a je za one koji „upadnu“ na samofinansiranje, u cenu školarine uključena obavezna udžbenička literatura.
Ko želi da studira novinarstvo, diplomatiju ili socijalnu politiku na Fakultetu političkih nauka, moraće da izdvoji 100.000 i 110.000 dinara, u zavisnosti od smera.
A ko želi da izučava jezike na Filološkom fakultetu, trebalo bi da pripremi oko 100.000 dinara za godinu.
Iako su i oni poskupeli, najmanje novca za studiranje izdvojiće budući studenti Rudarsko-geološkog fakulteta – 76.000 dinara, Šumarskog -80.000 i Tehnološko-metalurškog fakulteta -83.250 dinara.
Školovanje za samofinansirajuće studente na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju veće je od prošle godine i to za 9.000 dinara, pa će tako budući brucoši iskeširati 93.000 dinara, naravno u ratama.
Na Veterinarskom fakultetu školarina je, takođe, povećana sa 120.000 na 138.000 dinara. Inače, ovaj fakultet nije menjao cene za osnovne studije od 2011. godine, što je, složićete se, za svaku pohvalu.
Na „mašincu“ školarina skočila za 50 odsto
Učiteljski fakultet je važio za „povoljniji fakultet“ jer je nekada školarina koštala između 70.000 i 80.000 dinara. Međutim, vremenom se cena menjala, a prošle godine je školarina za samofinansirajuće studente sa 108.000 dinara podignuta na 111.000 dinara.
Možda najveće iznenađenje stiglo je od Uprave Mašinskog fakulteta koja je prošle godine podigla cenu školarine za 50 odsto, pa tako umesto dotadašnjih 72.000 dinara, godina školovanja u ovoj ustanovi košta 108.000 dinara.
Ne treba zaboraviti ni „državnu bezbednost“ odnosno Fakultet bezbednosti u Ulici Gospodara Vučića, koji je pre deceniju postao aposlutni hit među srpskim studentima.
Naime, njih troje borili su se za jedno mesto, a dešavalo se da oni koji su od mogućih 100 bodova imali 95, ostanu ispod crte zbog velike navale.
I danas je školovanja za menadžera bezbednosti popularno, a košta oko 120.000 dinara, u zavisnosti od smera.
Medicina i stomatologija
Budući medicinari moraju da izdvoje oko 130.000 dinara, a stomatolozi 180.000.
Poljoprivredni fakultet godinama ne menja cenu studiranja – 90.000 dinara, a tu su i Hemijski – 102.000, Farmaceutski – 145.000 i Saobraćajni – 108.000.
Hemijski fakultet je, inače, u lošem finansijskom stanju, o čemu je često pričao dekan ove ustanove, ali i pored toga (veliki troškovi održavanja zgrade), Uprava nije podizala cenu školarine.
Matematički fakultet je poskupeo – 145.000, a takođe i studiranje na građevini – 100.000 dinara.
Izvor: nova.rs
