R E C E N Z I J A
Oj, Karlovci, mesto moje drago,
k’o detence došao sam amo,
igra beše jedino mi blago“…
Branko Radičević
Kao i njen slavni sugrađanin i Deana Sailović je kao detence došla u Sremske Karlovce iz rodnog Sarajeva.
Nije sledila poznatu Brankovu misao „Od kolevke, pa do groba – najlepše je đačko doba“, opredelila se za moto „Od kolevke, pa do groba – najlepše je pisačko doba“.
Kao pisac je baš raznovrsna, ali u novoj knjizi („Koji sam ja meni idiot“) predstavlja se novim aforizmima – nema svrhe brojati, ali ima ih negde tristotinjak, koji, poput zahuktalog i nabujalog vodopada stižu jedan drugog.
I njoj je igra brzo postala, kao i pesniku, ne baš jedino, ali u njenom životu veoma značajno blago. I igra, i to kakva igra,
prema Brankovom receptu:
Kolo, kolo
naokolo,
vilovito,
plahovito,
napleteno,
navezeno,
okićeno,
začinjeno.
Baš takvi su i njeni aforizmi, u kojima je jezgrovita, precizna, spremna da promeni svet – ako treba, jasna, direktna i ubojita. Ona je kao u Brankovom kolu i plahovita („Trenutak je istine, poligraf ni da trepne“), vilovita („Revolucija više ne jede svoju decu, sad zajedno s njom umire od gladi“), napletena i navezena („Zalili bismo mi još jednu istorijsku pobedu da nam nije ponestalo suza“), okićena i začinjena („Naša svetla budućnost je stvar prošlosti“).
Oštrog duha, radoznala, spremna za izazove svih boja, kao da nikome ne želi da ostane dužna. Ekonomija, privreda, erotika, seks, politika, svakodnevni i svakonoćni život, sve je na tapetu Deane (bez „j“ – kako voli da kaže) Sailović. I svaki problem, svaku nepravdu, svaku anomaliju kao tek naoštrenim mačem dočekuje i udara pravo u glavu. Seče, razvaljuje, razbija
bogatstvom reči i kreativnošću.
Aforizam „Pesimista ide u tri lepe, a optimista u krasnu“ ne može je svrstati ni u jedne, ni u druge. Ili, bolje reći, snalazi se u obe kategorije, mada joj je – kad je reč o našoj sudbini, standardu, perspektivama i budućnosti, kao i svima nama – pesimizam jača strana.
Ali, zašto bismo mi sad jednom majstoru, da ne kažem majstorici kratke reči, pokušavali da nađemo društvenu kategoriju. Shodno sloganu poslednjeg Sajma knjiga „Knjigu u ruke“, latite se ove zbirke aforizama. To je knjiga koju nije dovoljno pročitati samo jedanput. Svako novo čitanje otkriće neko novo zrnce duha, zapažanja i moćne poruke.
I ne trudite se da otkrijete njenu ličnost do kraja. Ona je to već uradila umesto vas: „Ne možete da me smislite? Logično, već sam izmišljena!“
Dejan Pataković
AFORIZMI
Najstariji zanat se politikom zapošljavanja
čuva od odumiranja.
Na velika vrata su uneli demokratiju.
Na mala izneli kapital.
Glupost ne podleže privatizaciji.
Ona je naše društveno dobro!
Krče mi creva.
Nisam imala želudca da prodam glas.
Dok majmuni vladaju,
cirkus nema šanse da ode iz grada.
Sa vođom se nije igrati.
Ima on svoje lutke.
Trenutak je istine.
Poligraf ni da trepne.
Policijska brutalnost je na sceni!
Ne spuštajte plavu zavesu.
Zakonodavstvo nam je
kriminalno organizovano.
Najjači predizborni adut opozicije je izraubovan narod.
Zalili bismo mi još jednu istorijsku pobedu
da nam nije ponestalo suza.
Izjava da je Kosovo srce Srbije poslužila je
kao odlična reklama trgovini ljudskim organima.
Uvođenjem dečijih prava kompenzuje se sve veća roditeljska obespravljenost.
Ne dozvolite da vas uhvate u mašinu.
Mi odavno nemamo industriju.
Četa đaka stasala je u armiju nezaposlenih.
