Kroz naše prethodne blogove smo obradili brojne pravne institute koji su bili u vezi sa Zakonom o radu i njihove specifičnosti u praksi, a sada želimo da ti detaljnije ukažemo na tvoja prava u slučaju bolovanja. Generacije mladih sasvim razumljivo ne razmišljaju šta se dešava kod različitih vidova radnih angažovanja sa pravima u slučaju bolovanja, jer su to retke situacije kada se nalaziš na početku svoje karijere.
Pravo na bolovanje je regulisano Zakonom o zdravstvenom osiguranju i kroz ovaj blog ćemo ti detaljno i sadržajno opisati koja su tvoja prava u slučaju bolovanja, ne samo kod ugovora o radu na određeno, nego u slučajevima ako si radno angažovan preko privremeno povremenih poslova, ako si frilenser, ako si radno angažovan preko studentske zadruge, ako imaš ugovor o delu i kada si pripravnik.
Tvoja zarada kod bolovanja ako imaš ugovor o radu na određeno vreme ili kad si pripravnik
Pravo na bolovanje ti je zagarantovano zakonom i ne zahteva posebnu klauzulu u Ugovoru o radu, mada se dodatni uslovi i beneficije mogu ugovoriti.
Važno je da se pridržavaš propisane procedure za prijavljivanje bolovanja, što uključuje dostavljanje odgovarajuće medicinske dokumentacije poslodavcu u zakonski određenim rokovima. Poslodavci su dužni da poštuju tvoje pravo na bolovanje i obezbede ti propisane naknade u skladu sa zakonom i ugovorenim uslovima.
Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad – odnosno bolovanja – kako se to u svakodnevnom govoru kaže – jedno je od važnijih prava iz radnog odnosa i obaveznog zdravstvenog osiguranja kada si zaključio ugovor na određeno ili si pripravnik. Naravno, kada se govori o naknadi zarade zaposlenima prvo se pomisli na naknadu zarade koja se plaća kada zbog bolesti ili povrede nisi bio u mogućnosti da radiš. To je ono što se u svakodnevnom govoru označava kao „bolovanje“. Kada si zaključio ugovor o radu na određeno vreme ili si pripravnik, bolovanje ti se plaća kada si bolestan ili kad se povrediš na radu, ali postoje značajne razlike u pogledu tvoje visine naknade u te dve situacije.
Dakle u slučaju bolesti, prvih 30 dana tvoje bolovanje plaća poslodavac u visini 65% od osnovice, a osnovicu čini tvoja prosečna zarada koju si ostvario kod svog poslodavca u poslednjih 12 meseci. Od 31. dana naknadu za tvoje bolovanje plaća filijala RFZO, takođe u visini 65% od tvoje prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci (dakle ovde se računaju i tvoje zarade kod prethodnog poslodavca, ako ulaze u poslednjih 12 meseci).
Ono što je jako bitno da znaš da u slučaju povrede na radu kod ovih vidova radnog angažovanja tvoje bolovanje od početka, pa sve dok traje (ali najduže dok traje radni odnos), plaća poslodavac u visini 100% od osnovice. Poslodavac je dužan da izvrši prijavu povrede na radu, to uvek moraš da imaš u vidu. Još jedna bitna stvar, ako si zaključio ugovor o radu na određeno vreme ili si pripravnik, a kod tebe je nastupila sprečenost za rad zbog povrede na radu, a ugovor ti je u međuvremenu istekao, u tom slučaju RFZO i dalje nastavlja da isplaćuje tvoju naknadu u punoj visini tvoje plate sve dok ti traje bolovanje po osnovu povrede na radu.
Tvoja prava u slučaju bolovanja kod privremeno-povremenih poslova i rada preko omladinske zadruga
Postoje poslovi koje ćeš možda obavljati na početku svoje karijere koji su po svojoj prirodi takvi da poslodavac ne mora sa tobom da zaključuje ugovor o radu, već to može biti i ugovor van radnog odnosa. Jedan od vrlo čestih oblika rada van radnog odnosa je ugovor o privremenim i povremenim poslovima i rad preko omladinske zadruge.
Veoma je bitno da znaš ako si radno angažovan po ovakvom ugovoru, da nemaš svojstvo zaposlenog i ne zasnivaš radni odnos. To znači da nemaš prava u punom obimu koja inače imaju zaposleni, konkretno nemaš pravo na bolovanje.
Skrećemo ti pažnju na veoma bitnu činjenicu da kod ovog vida angažovanja putem privremeno povremenih poslova i omladinskih zadruga, imaš sva prava iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i pravo na naknadu štete po osnovu povrede na radu, ali ne u skladu sa Zakonom o radu, već po osnovu Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. U praksi kod ovih vidova radnog angažovanja dolazi do čestih zloupotreba, upravo zato je bitno da znaš svoja prava.
Razlika u tretmanu bolovanja ako si preduzetnik i kad si frilenser
Ukoliko imaš svoju preduzetničku delatnost, članom 78. Zakona o zdravstvenom osiguranju, propisano je da imaš pravo na naknadu zarade kao preduzetnik za vreme za koje bi obavljao svoju delatnost da nije nastupila privremena sprečenost za rad.
Dakle, ti kao preduzetnik u slučaju bolovanja, kada nisi mogao da obavljaš svoju preduzetničku delatnost, ostvaruješ pravo na naknadu zarade u periodu privremenog prekida obavljanja delatnosti.
Veoma bitna činjenica za tebe je da privremeni prekid obavljanja delatnosti obavezno moraš da registruješ kod Agencije za privredne registre, jer ukoliko ovaj osnovni uslov nisi ispunio, odnosno ukoliko kao preduzetnik ne registruješ prekid obavljanja delatnosti u Agenciji za privredne registre, u skladu sa članom 86. Zakona, ne pripada ti naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Što konkretno znači da, ako si registrovao privremeni prekid obavljanja delatnosti tokom sprečenosti za rad, tada ostvaruješ 100% obračunate naknade bolovanja.
Pored ovog osnovnog uslova, potrebno je da ispuniš i još neke uslove, pre svega da si platio doprinose za zdravstveno osiguranje, i da si prijavljen na obavezno socijalno osiguranje najmanje 3 meseca neprekidno osnosno 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci pre otvaranja bolovanja.
Kao frilenser, danas, imaš mnogo veći obim prava nego što je to bio slučaj ranije, jer je ostvaren veliki iskorak u pravnom regulisanju tvog položaja kao frilensera. Ipak na polju regulisanja bolovanja kroz pravni okvir još uvek postoji mnogo posla. Konkretno, kao frilenser nemaš na raspolaganju benefit u vidu plaćenog bolovanja.
Moraš da znaš da zakon ne zabranjuje da napraviš dogovor sa svojim nalogodavcem, što znači da, iako ih po pravilu nemaš pravo na naknadu za bolovanje, možeš to da realizuješ ukoliko to ugovoriš sa svojim nalogodavcem.
Zloupotreba bolovanja kao otkazni razlog
Kroz ovaj blog si mogao da vidiš da bolovanje samo po sebi ne predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu, dakle po tom pitanju nemaš razloga za strah, ali bitno je da znaš da zloupotreba bolovanja predstavlja poseban razlog za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, koji je kao takav predviđen Zakonom o radu.
Izvor: startuj.infostud.com
