spot_img

KOGA TRAŽIŠ

Ulaziš u crkvu.

Koga tražiš?

Bog je danas na ulici,
Sa mnom,
Drži me za ruku…

Bog je bio sinoć
Na mojim usnama
U molitvi
Za tebe…

Bog će biti sutra
U mom oku
Kada budem birala put
Kojim ću krenuti.

Bog je u mom srcu
I tiho mi šapuće:
– Ne smeš nikada
Izgubiti osmeh!

Ulaziš u crkvu.

Reci,
Koga tražiš?
Da li si nekog
Ili nešto izgubio?

Divna Lulić Jovčić
Divna Lulić Jovčić
Slikarstvo i poezija – večita žudnja u traženju nekih viših čežnji, put ka svetlosti... Čovek može biti ptić ili ptica, prizemljen i u letu, sa i bez krila, kao deo jata ili solo letač, kao misao ili uspomena, kao poruka i znak, kao vreme i nevreme, duša što vrluda u potrazi. Tražeći svetlost, sve dok leti, mesto mira ne nalazi. Nema mira do Sve-mira, ni svemira bez nemira. Sve dok leti...