Empatija nije samo saosećajnost, iako mnogi tako misle. Empatija je sposobnost koju ima većina ljudi, a koja im pomaže da razumeju osećanja drugih.
Foto: Flickr/Sharon Sinclair
Osim ukoliko ste psihopata, narcisoidna ličnost ili sociopata, verovatno možete da razumete osećanja drugih, barem do određenje granice.
Koliko smo empatični zavisi od mnogo čega, a neki ljudi su jednostavno osetljiviji od drugih…
„Empatija je kao emocionalni sunđer“, kaže psihijatar Džudit Orlof, autorka knjige „Vodič za preživljavanje empatije“. „Oni su osobe koje apsorbuju stres i pozitivne emocije drugih ljudi u svoja sopstvena tela“, dodaje ona.
Ako niste sigurni da li ste i vi empatični, saosećajni, evo nekih znakova koji to pokazuju.
Nemate „filtere“
Biti empatičan ne znači samo imati saosećanja. Na mnogo načina, empate nemaju „filtere“ koje ima većina drugih ljudi. Oni aktivno učestvuju u svemu što se dešava oko njih, vrlo su osetljivi na bukku, miris i na preterano pričanje. To znači da ih gužva lako iscrpi i u određenim situacijama mogu veoma brzo da postanu preplavljeni emocijama.
„Empate imaju dar intuicije, zaista brinu za druge i imaju duboko saosećanje“, kaže Orlofova, i sama empata. „Oni se previše daju. Ponekad toliko pokušavaju da ‘preuzmu’ bol voljenih ljudi, da na kraju zaista osećaju taj bol“.
Treba im vremena za sebe
Da bi se „oporavili“, empatama treba neko vreme za sebe. Ponekad im je potrebno da spavaju sami, što je teško objasniti partneru. Stvari koje su potpuno očekivane u vezi, poput toga da budete bliski, mogu da budu veoma iscrpljujuće za empate, uprkos partnerovim dobrim namerama.
„Zname empate koje vole da spavaju sami, ali to ne mogu da kažu svom partneru. Jednostavno ne mogu lako da zaspe ako nisu sami u krevetu“, objašnjava Orlof. „Prevrću se i okreću, neudobno im je. Jedna moja pacijentkinja mi je rekla da se oseća zarobljeno kada njen partner želi da se grle i maze“, kaže psihijatar.
Nekim ljudima je teško da razumeju partnerovu ili partnerkinu potrebu da sam/a provodi vreme, iako su u srećnoj vezi. Zbog toga okolina često pogrešno misli da su empatični ljudi depresivni ili anksiozni.
Istina, oni mogu da budu depresivni ili anksiozni, a to je najčešće posledica načina na koji su primorani da žive svoj život.
Nakon što im okolina godinama govori da su „preterano osetljivi“, mnoge empate odrastu misleći da nešto nije u redu sa njima, a zapravo imaju dar da razumeju osećanja drugih. Ukoliko empate nisu svesne ko su, svakodnevne interakcije sa drugima mogu da im nanose štetu.
Teško postavljaju granice
Postavljanje granica ume da bude prava borba za empate, zbog toga što uvek žele da pomognu drugima i ne žele nikoga da razočaraju ili povrede.
Nažalost, to znači da ih manipulativni ljudi često iskorišćavaju. Narcisoidne ličnosti i empate često privlače jedni druge – narcisima treba nekoga kime mogu da manipulišu, a empate ih vide kao nekoga kome mogu da pomognu.
Orlofova kaže da empate moraju da nauče da se izbore za sebe i da shvate šta je najbolje za njih.
„Uvek im ponavljam da je ‘ne’ kompletna rečenica. Naučite da kažete ‘ne’, ali ne ulazite u veliku diskusiju oko toga. Jednostavno recite: ‘Ne, žao mi je, ne mogu večeras, radije bih da budem kod kuće’“, savetuje ona.
Orlofova kaže da empate treba da shvate da je ono što imaju prelep dar i da je to „ono što je danas potrebno svetu“, ali im savetuje i da razgovaraju sa stručnjacima kako bi lakše prihvatili taj dar i uživali u njemu.
Izvor: mondo.rs
