Strah te dati bilo šta ako nisi siguran da ćeš nešto dobiti zauzvrat. Bojiš se deliti jer se ne znaš celiti.
Za sve što se novcem može kupiti, spremni smo kaparisati čak i kada smo svesni velike mogućnosti da ćemo izgubiti uloženo. Ne biramo ni sredstvo ni način da dođemo do onoga što želimo. Tu nam hrabrosti a ni ludosti ne manjka.
Ali, zato, u svemu onome što je nematerijalno, štedimo se, merimo, važemo i stavljamo na papir. Volimo samo ako smo voljeni. Kako se to može uopšte izbalansirati?
I kao takvi, danas, nemamo pravo jadikovati nad sudbinom i izjavljivati da ljubavi nema. Kako da je očekujemo kada je ni sami nismo spremni dati?!
I ne, ne treba izbegavati ljude koji su štedljivi sa novcem već one koji su štedljivi na emocijama. Ne one kojima je zmija u džepu, nego one kojima je zmija u srcu.
Postoje još uvek, negde, ljudi spremni da bezuslovno vole. Koji znaju da je ljubav blagoslov. Oni su svesni da je to jedina stvar na ovom svetu koja sve više raste što je više delimo.
Postoje još uvek ljudi koji imaju hrabrosti dati srce kao kaparu. Ne razmišljajući o gubitku kao ni onaj što kapariše materijalnu stvar.
Znate li koliko ste srećni ako poznajete takve ljude? A tek koliko ste srećni ako ste baš vi jedan od njih?!
Zahvaljujući (v)nama, postoji poezija, umetnost i sva lepota i suština nešeg postojanja na ovom kratkom putovanju zvanom Život.
Mislimo o tome. Budimo jedni od njih. Budimo ljubav u svom prirodnom obliku, kakve nas je Bog za sebe stvorio., da takvi budemo jedni drugima.
