U vremenu poljuljanih vrednosti, uzdrmani su i temelji svih autoriteta. Vaspitanje dece i očuvanje zdravih odnosa unutar porodice izazovi su za svakog roditelja. U želji da imaju blizak i topao odnos sa svojom decom, uloge se zamene i deca postavljaju pravila igre. Istraživali smo koliko je danas teško biti roditelj s autoritetom.
Svesna su da roditelji brinu. Razumeju da autoritet mora da postoji. Saslušaju ih, ali njihova reč neretko bude poslednja.
raživali smo koliko je danas teško biti roditelj s autoritetom.
Svesna su da roditelji brinu. Razumeju da autoritet mora da postoji. Saslušaju ih, ali njihova reč neretko bude poslednja.
„To su u principu situacije kada se iznerviram, pa mi je inicijalna misao kako oni uopšte nisu u pravu, ali čim malo razmislim i ohladim glavu shvatim da jeste najbolja namera koju imaju, ali opet dođemo do kompromisa i nikad ne dozvoljavam da oni vode glavnu reč“, navodi jedna anketirana učenica.
Drugi pak ocenjuje da roditelji vode glavnu reč, ali dodaje da se i njegov glas čuje i posluša roditelje kada je u pitanju njegova budućnost.
„Oni dosta žele da, na primer, bolje organizujem svoje vreme i žele da budu uključeni u moj život i onda vole da provere da li sam sve dobro isplanirala da li će sve biti kao što sam rekla“, navela je anketirana učenica.
Roditeljima ipak nije lako da uspostave kontrolu nad decom.
Anketirani roditelji kažu da je teško, da dosta zavisi od deteta, ali i da treba stalno voditi računa i razgovarati jer je razgovor najbitniji.
Ocenjuju da je neophodno samopoštovanje, poštovanje deteta, formiranje ličnosti i da su to prave vrednosti.
Umeće roditeljstva
Sve brži način života, posvećenost karijeri, manje slobodnog vremena, s druge strane izazovi savremenog sveta, doveli su do toga da roditelji izgube moć i autoritet koji su nekada imali. Očekuju da taj autoritet nadomeste nastavnici.
„Česta situcija je da roditelji traže podršku, u tome da im budemo podrška pa kažu „jao ne mogu da ga nateram da dolazi pristojno obučen“ da ne dolazi u npr. trenerci u školu jer je to takođe jedan odnos prema školi, obući se pristojno ući u ulogu učenika. Mnogo mi znači kad Vi kažete da se pristojno oblače i pristojno izgledaju“, navela je pedagog Peta beogrdaska gimnazija Rajka Pušica.
Roditelji, kažu stručnjaci, greše i pri postavljanju granica. Mnogi pokušavaju da budu drugovi sa detetom, pa ponekad dodatno urušavaju svoj autoritet. Drugi biraju da budu suviše strogi.
„S druge strane imamo prestrog autoritet, koji daje kod dece ili preveliku poslušnost – deca gube samoinicijativu, idu linijom manjeg otpora, poslušaju roditelja bez da preispitaju svoje želje i potrebe. Ili se kod dece javlja bunt na sve što dolazi od autoriteta roditelja, zato što je on prestrog, pa čak i kad je to nekad na detetovu štetu“, rekla je Marica Stojković, psiholog OŠ „14. oktobar“.
Naći meru u svemu – pravo je umeće roditeljstva. Stručnjaci kažu da se autoritet mora graditi strpljivo i da decu treba naučiti da budu samostalni.
„Prava mera autoriteta će se videti ako dete može slobodno da izrazi svoje želje, potrebe, interesovanja i mišljenje, koje ima samoinicijativu u ponašanju, i preuzima odgovornost za neke svoje odluke i postupke, ali se ne ustručava da potraži pomoć i podršku roditelja kada je neophodna“, istakla je Stojkovićeva.
Savet stručnjaka roditeljima jeste da se granice postave na primeran način shodno uzrastu deteta i okolnostima. U procesu vraćanja kontrole nad detetom, potrebno je biti spreman na otpor koji će ono pružiti. Svaka promena u porodici ne prolazi lako – ali će biti vredna truda.
Izvor: rts.rs
