Ko čovek sam te voleo. Ko čovek sam te želeo. Ko čovek sam ti pokazao. Ko čovek sam ti rekao.
Ko čovek sam otišao. Ko čovek.
Putuju oblaci. Lete nebom, gore negde. Tako blizu, a tako daleko. Daleko da poletiš, daleko kad sletiš. Putuju negde tamo gde si bila ti dok sam te, ko čovek, ljubio.
Lutanja su duga. Znaš i ti to dobro, lutalice. Nadao sam se da ćeš zalutati kod mene. U moj zagrljaj. Onako kako si mi zalutala u oko, onako kao u srce, onako kako zalutaše lutalice u suzu.
Čovek se rađa, živi, umire. Zajedničke osobine svih živih bića su rađanje, starenje, smrt. Uz to, postoji još puno nekih osobina i aktivnosti koje su iste ili slične: hrane se, dišu, uzimaju vodu, neophodna im je sunčeva svetlost i toplota…Ali, nije svako živo biće čovek.
Zanimljivo je to da se ljudi uvek rađaju kao čovek. E sad, da li tako žive i odlaze…to je već pitanje.
Došao sam ti i otišao. Došla si mi i otišla. Zagrljaj je ostao prazan. Ko čoveku, pre no što ga majka privije na grudi nakon izrona iz njene utrobe.
