sve životinje su govorile na isti način, kao i čovek,
čuli su i razumeli ton, boju,
u njemu pitanje i odgovor, ono što je prošlo,
ono što je došlo i ono što je nastalo, u isto vreme
govor svih ljudi je isti,
samo im se jezik razlikuje, samo oni razumeju i tumače
mnoštvo tonova i boja, u njima
pitanja i odgovore, na drugačiji način
i njihova srca kucaju kao jedno,
krv im šišti i ključa kao i krv životinja,
veruje da je postao civilizovan,
Pitam se, da li je sve razumeo?
Jer ponekad sanjam
(Mai, koju sam izmislio za sebe, koja me je naučila da pamtim.)
jer ponekad sanjam
da ni ne spavam
samo te čitavu noć nemo posmatram
jer kad sam u tvojoj kosi
zagrlim i uhvatim te
kao što korenje zaprepašćenog drveća drži majku zemlju
ti vidiš – mališani se tako ponašaju u majčinom krilu
kao između anđeoskih krila
kad boli razvučena umorna svetlost jeseni
Dodirujem tvoju ruku i tebe
samo me čvrsto uhvati na način da pamtim
jer ti je rame golo
tiho luna svira na njemu
bešumno i lepo
upravo onako kako
si to zbog mene zavolela
u tvojim snovima
Prepev sa engleskog: Valentina Novković
Sente Levente (1972) rumunsko-mađarski novinar i književnik. Studirao je mađarsku etonologiju.
Prve članke je objavio 1994, a potom su njegove članke objavljivale sve značajne novine u zemlji i inostranstvu.
Objavio je petnaest knjiga različitog žanra: pesme, priče, romani, bajke, feljtoni.
Od 1998. član uredništva , 2020-2022 glavni i odgovorni urednik javnih novina, organizator mnogih književnih večeri, pokretač i jedan od osnivača Književnog kluba Šandor Kanjadi.
Od 2020 je zaposlen u Gradskoj biblioteci i glavni i odgovorni urednik Garabonćijaš Lapa.
Godine 2022. dobio priznanje Vitez mađarske kulture, kao i nagrade Pro cultura.
Zastupljen u mnogim domaćim i svetskim antologijama.
 rumunsko-mađarski novinar i književnik){kind=link}