Hosijat Rustamova (Uzbekistan)
***
Idem…
Kao metak koji je promašio cilj.
Imala sam ceo svet u rukama – iskliznuo je.
Izašla sam iz prepunog parka –
Postavila sam ciljeve onoliko visoko koliko sam želela.
Ali, šta sam videla za četrdeset godina?
Da li je ovo ceo moj život? Ništa posebno.
Kunem se da je sve uzaludno – tako izgleda.
Ali, ljubav, samo je moja ljubav bila stvarna.
***
Lutam zbunjenog srca
Kao prosjak koji pruža ruke u nadi
Reci mi, kada se to dogodilo?
Kada sam otišla?
Kada sam sišla za užeta mog srca?
Tako je teško vući moju malu dušu.
Čini se da sam sasvim progutana krvlju.
Voljeni, i ti si otišao ili grešim?
Da li je Bog, jednostavno, zaboravio na mene?
***
Uljano-sivo jutro polako se približava
Polako se zgrušava krv u veni
Drvo plače.
U zatvoru mog mozga još nije svanulo.
Vreme se sleglo poput betona
Zaključano u tuzi i bolu
Sve je staro.
Ništa ne pasuje.
Opet samo miris krvi.
***
Koliko grehova sam počinila?
Gde su nestale moje nade?
Da li me život poput zločinca
Drži zatvorenu?
***
Pre pet ili možda deset godina
Ponovo sam u fioci naišla
Na fotografiju dede koji se borio u ratu
Čini mi se da je bilo juče –
Sećam se celog snega
I na slici vidim da je imao
Sva četiri uda.
Slika je sada bleda i zatamnjena,
Ali sećanja – duboko su usečena.
Godinama sam je krila od njega
Pustila sam je da spava
Ali, sada kad tog dede nema
Pronaći ću zid da je okačim.
Pogledaj – možeš da vidiš mog sina
Kako se igra puškom.
***
Pusti me da ostavim pesmu
Kao poklon iz mog života
Ni dugu ni kratku
Ne dozvolite da svet izgubi kormilo
Otvorite oči da ne budete uhvaćeni.
****
Srećom, u životu imam poeziju.
Decu i dom imam, srećom
Danas će uglu mog života
Jasno biti napisan broj 40
O, dragi Bože, kako mogu da se žalim?
Da li si zadovoljan onim što sam uradila?
Zašto sam u ovim godinama ponovo
Obeshrabrena?
Ne znam kako – bez napora mi sedi kosa.
Odabir, prevod i beleška o autorki Valentina Novković
HOSIJAT RUSTAMOVA, rođena 19. marta 1971. u selu Olmos namanganske oblasti Republike Uzbekistan. 1988. je završila srednju školu, zatim je upisala državni univerzitet u Taškentu ( danas Nacionalni univerzitet Uzbekistana). Nakon diplomiranja, radila je u mnogim novinama i časopisima. 2003. upisuje uzbekistanski jezik i književnost Nacionalnog univerziteta Uzbekistana.
Prve pesničke radove štampala je u lokalnim književnim časopisima, a prvu knjigu „Dom na nebu“ objavila je 1997. godine. Zatim slede: „Spas“ (2003.), „Ogrtač“ (2004.), „Zid“ (2006.), „Avgust“ (2008.), „Zaboravljene godine“ (2009.) „40:0”, „Osvajanje“ (2011.) , „Dani bez sutra“ (2008.) „Neobuzdani oblaci“ (2019.) Pesme su joj prevedene na ruski, azerbejdžanski, arapski, bengalski, francuski, španski, italijanski, turski, kazahstanski, tatarski, ujgurski, i mnoge druge jezike i objavljeni u antologijama.
U Turskoj je objavljena knjiga „Dani bez sutra“. 2008. u Azerbejdžanu „Strah“, a 2020. u Kazahstanu „Anatomija ljubavi“ u Vijetnamu „Izgled vetra“, a u Turskoj „Dva sunca“.
Nedavno je njena pesnička knjiga „Šarene suze“ (Colorful tear) objavljena u Londonu na engleskom jeziku. U Azerbejdžanu je objavljena knjiga „ Uplakana vrba“ i „Zvala se Lala“ a u Tadžikistanu „Šabuj“ U pripremi su, takođe, pesničke knjige „Sakrivena u misli“ (u Bengalu), „Moje more“ (u Tatarstanu), „Braon sveska“ (u Uzbekistanu). Osvojila je prvo mesto na VII književnom festivalu „Open Eurasian Literature Festival & Book Forum-2018“ koji je održao na Tajlandu. Prevela na uzbečki stihove Marine Cvetajeve, Jevgenija Jeftušenka, Ane Ahmatove, Borisa Pasternaka, Ramiza Ravšana, Nigora Refibejlija, Rize Halila, Fozila Kisakuraka, Husnu Doglarža i mnogih drugih pesnika sveta.
Pored poezije, kao pisac i dramaturg, Hosijat je napisala mnoštvo priča, filmskih scenarija i predstava. Predstava „ Ptica koja ne pripada nebu„ je 2015. godine postavljena u muzičko- dramskom pozorištu „Mukimi“, jednom od najlepših pozorišta u zemlji, pod upravom narodnog umetnika Uzbekistana Mirze Szimova. 2016. godine je napisala filmski scenario pod nazivom „Magija Smrti“, po motovima njene priče „Tepih“, a režiser filma „Magija smrti“ je Hilol Nasimov.
Hosijat Rustamova je 2016. godine je dobila nagradu „Šuhrat“ povodom 25 godina nezavisnoti Uzbekistana. Takođe, dobile je i nagradu Mikaila Mušfiga (Azerbejdžan). Sada je na mestu glavnog urednika najvećeg književnog časopisa u Srednjoj Aziji „Svet knige“ ( „Kitob Dunёsi“). Član Udruženja pisaca Uzbekistana i Azerbejdžana.
 objavljena u Londonu na engleskom jeziku){kind=link}