Ovog puta
Ovog puta,
Kad čuješ kišu što sa bronzanog neba
pada preko golih stabala
I redovi gavrana svi žuti su
Zapitaj se
Zašto samo drvo stoji visoko?
U praznom parku, iz dana u dan
usamljeno truli.
Zašto se brineš?
Možda zato što te podseća
na vreme koje je prošlo
i osećaš se starijim nego ikad.
Kao usamljena, napuštena ptica
kad dođe zima.
Jedina je šansa – preživeti.
Onda
Kada su tvoje misli izgubljene
A tvoje lice ne pokazuje ništa više od tuge,
U bledim bojama ostala je tetovaža
preko tvoje prljave kože.
Tada se oseti dodir prošlosti
To je ono što te podseća na duge zvezdane noći
Sve to tvoj duh pretvara u plavu boju.
Kad prođe vreme
Jedino što možeš videti je duga koja iznenađeno gleda
Preko akrilnog stakla stare crkve
Jedino što možeš da čuješ je šapat monaha dok idu
Ali, zvona da čuješ ne možeš.
Šta to znači?
Osećaš se kao stara, oštećena statua
sa prekrštenim rukama
Čekaš da tvoji gresu budu oprošteni
Kao da je to tako lako
Ali ne, tvoji demoni svakog dana
proždiru tvoju dušu
Tvoje odvratne, podmukle oči
Zure u samo jednu stvar
Jedinu
Bezgrešnu
Svetu Magdalenu
Žena
Ne očekuj da će hodati
po hladnim ulicama sa šalom preko jednog ramena
ili lupnuti potpeticama po tihim uspomenama
niti preslikati odraz njen u izlogu prodavnice
jer njen sjaj
je jači od sunca
koji zagreva led pretvarajući ga u sveću
dodirujući srž zemlje,
rušeći mitove o zimi
koja umire na irisima a
ipak vaskrsava da zagrli svetlost.
Slika koja se pojavljuje u sjaju zvezda
a s njom vetar odnosi kosu
u šumu gde jeleni spavaju,
tragovi njihovih kopita su otisnuti na snegu
kao magija skrivena u munjama,
robovi sudbine i uznemirenog plesa
prema toj slici
koju je sam Bog stvorio.
Svetost
u carstvu daha svakog živog bića.
Ne očekujte da će biti slaba
jer bol njenom krvlju hoda
a krv sa osećanjem večnosti
kao božanstvo,
od sile koja podiže bogove na noge,
razumejući tišinu
na prelazu vekova,
jer je život više od jednog pokušaja
koja prolazi kroz vrata duge
i na osmeh žene otvara vrata života!
Odabir i prevod sa engleskog: Valentina Novković
Agron Šele (Belgija)
Agron Šele je rođen 7. oktobra 1972. godine u selu Leskaj, grad Permet, Albanija. Autor je sledećih književnih dela: „Klarini koraci” (Roman), „Iza sive zavese” (Roman), „Pogrešna slika” (Roman), „Nevini prolaz” (Poezija), Belo kamenje (poezija) RIME SPARSE -Il suono di due voci poetiche del Mediterraneo (Poesie di Agron Shele e Claudia Piccinno), La mia Musa (“Libri di-versi in diversi libri” – Italija, 2020); Murmure d’ un autre monde (poetry), (AABS – izdavačka kuća) , Klisania – Kraljica jezera( Kratka priča) “Esej-I i Esej-II).
