Pred vama su dve liste – domaćih (top15) i stranih knjiga (top5) koje su prema mišljenju bloga Belgrade Edt Culture obeležile 2020. godinu. U pitanju su izdanja domaćih i stranih autora objavljena krajem 2019. i u 2020. godine kod nas. U vremenu kada većina izdavačkih kuća potencira komercijalno populistička izdanja i kada je prava književnost poprilično medijski marginalizovana, izdvojena su najznačajnija dela sa umetničko – književnom vrednošću. U pitanju su liste najboljih izdanja na osnovu subjektivne ocene autora, savremenosti i tematici i svakako lepoti jezika kojim su pisana.
TOP 15 domaćih knjiga koje su obeležile 2020. godinu
Na listi se nalazi devet naslova iz 2020. i šest naslova iz 2019. godine. Draško Sikimić sa čak dva naslova. Ukupno četiri autorke i Deset autora; trinaest romana, jedna zbirka poezije i jednja knjiga eseja. Ali ne i ovogodišnji dobitnik Ninove nagrade.
01. KATARINA, Draško Sikimić (roman, LOM, 2020)
02. SLOBODA GOVORA, Vladan Matijević (roman, LAGUNA, 2020)
03. PAS I KONTRABAS, Saša Ilić (roman, ORFELIN, 2019)
04. PO ŠUMAMA I GORAMA, Milenko Bodirogić (roman, ORFELIN, 2019)
05. ČVOR NA OMČI, Draško Sikimić (roman, LOM, 2019)
06. PODSTANAR, Filip Grujić (roman, LOM, 2020)
07. MUTNI NAGOVEŠTAJ KIŠE, Jelena Lengold (poezija, ARHIPELAG, 2020)
08. YUGOSLAV, Ana Vučković (roman, PARTIZANSKA KNJIGA, 2019)
09. FRAKTURA, Nenad Teofilović (roman, DERETA, 2020)
10. LJUBAVNA PESMA, Srđan Srdić (roman, PARTIZANSKA KNJIGA, 2020)
11. ISPOD MAJICE, Marija Ratković (roman, KONTRAST, 2020)
12. ŠTO NA PODU SPAVAŠ, Darko Cvijetić (roman, KR RAŠIĆ, 2020)
13. LJUDI BEZ GROBOVA, Enes Halilović (roman, LAGUNA, 2020)
14. ZNAČENJE DŽOKERA, Vladimir Pištalo (esej, AGORA, 2019)
15. OTKAKO SAM KUPILA LABUDA, Tanja Stupar Trifunović (roman, ARHIPELAG, 2019)
01. KATARINA, Draško Sikimić (roman, LOM, 2020, 155 str)
Ja, nekako, kao da uvek imam više kapaciteta za svakodnevnu stvarnost nego što ta stvarnost ima kapaciteta, i to je, zapravo, kao da zinem iz sve snage da bih pojela neki mali zalogaj, ili čak mrvu; a onda, pošto taj prazan postoji, ja moram da se pravim da ima čime da se popuni i popunjavam ga sama. Tako da je, vremenom, moj unutrašnji život postao mnogo bogatiji nego spoljašnji. I kad spoljašnji život već više nikako ne može da sustigne unutrašnji, onda mi je već toliko dosadno da ne znam šta ću sa sobom u ovom životu…
Draško Sikimić (1984, Ljubinje, Bosna i Hercegovina)
02. SLOBODA GOVORA, Vladan Matijević (roman, LAGUNA, 2020, 304 str)
Roman o ubistvu novinara, izneverenom prijateljstvu i neostvarenim ambicijama. I formom i sadržinom roman od samog početka uvlači čitaoca u atmosferu novinarskog posla i njegovog preplitanja sa političkim interesima do najviših struktura vlasti. Priča o misterioznom nestanku novinara Čomskog i njegovom prijateljstvu od studentskih dana sa kolegom Vladimirom F. čita se kao najuzbudljiviji triler. Ali iza tog zapleta krije se opora slika erozije svih vrednosti, izdaje, pogubnih podela i sudbine novinara i srpskog društva uopšte u tri poslednje neslavne decenije. U antologijskom poglavlju Prijatelji, u gotovo filmskom ritmu, jezgrovito i nepoštedno iznesena je kratka istorija našeg propadanja a da istovremeno nije narušen romaneskni naboj niti zanemaren razvoj odnosa dva glavna lika, jednog promašenog i jednog uspravnog čoveka.
Vladan Matijević (1962, Čačak)
03. PAS I KONTRABAS, Saša Ilić (roman, ORFELIN, 2019, 303 str)
Protagonista romana Pas i kontrabas, kome je glomazni instrument odavno srastao s leđima, kao kakav ukleti grbavac vodi čitaoca na mesta razmeštena po mentalnim i geografskim mapama, punktume oko kojih je uspostavljen širok društveni konsenzus da ih ne treba tako ogoljene gledati ili da ih treba zaboraviti; od bojnog broda Jugoslovenske ratne mornarice, preko kovinske bolnice, smrtonosne dunavske obale, zatrovanih institucija, hipokrizije humanitarizma, sudbina ludo talentovanih pobunjenika, prvih i poslednjih ljubavi, devastirajuće napuštenosti, uz stalne flešbekove i košmare, do svetla; mora, muzike i opsene osunčane, izbeglicama krcate Đenove, grada prepoznatljivog po fantazmagoričnom groblju i još više po luci – tački u kojoj izbrisani i prognani vide slobodu i odakle se kreće u novi život, ili barem njegov nagoveštaj.
Ninova nagrada za 2019.
Saša Ilić (1972, Jagodina)
04. PO ŠUMAMA I GORAMA, Milenko Bodirogić (roman, ORFELIN, 2019, 142str)
Bodirogićev roman preuzima svoj naslov iz prvog stiha poznate partizanske pesme, jer u tom romanu dva čoveka zaista hodaju po šumama i gorama, tragajući za onom zemljom koja se pominje u drugom stihu kao naša zemlja. Pa gde je onda ta naša zemlja? Rajić, hodač i hodočasnik revolucije, ovo će pitanje pomeriti s onu stranu svake nostalgije i prepoznatljivih praksi sećanja. On je vodič u potrazi za tom zemljom i za imenima i sudbinama ranog partizanskog pokreta kroz koji je ona i nastajala. Na hodanjima po Fruškoj gori, Kalinu, Crepoljskom, Kalničkom gorju, Pohorju i Triglavu, Rajićev put ka Jugoslaviji fizički vodi naviše, ka šumama i gorskim vrhovima, dok istovremeno pripovedno ponire u jugoslovensku povest.
Milenko Bodirogić (1964, Novi Sad)
05. ČVOR NA OMČI, Draško Sikimić (roman, LOM, 2019, 128str)
Padao sam kroz svoje misli, privezan za teška i nejasna osjećanja, tonuo sam sve dublje, bio sam majmun koji pada sa drveta, beskrajno visokog stabla, padao sam kroz grane velikom brzinom i ni za jednu nisam mogao da se uhvatim, samo sam padao, padao i bio šiban po licu svakom granom koja mi promakne. A promicale su sve.
06. PODSTANAR, Filip Grujić (roman, LOM, 2020, 140 str)
Ja sam neko iz prošlog veka i čekala sam da se pojavi novi glas na mom jeziku koji neće biti korektan, ispravan, ispran, pametan, što skače za štapom i juri svoj rep. I dočekala sam. Zvonak glas, ciničan i sentimentalan, nežan i otuđen, što šapatom viče o novim ljudima bez imena bez prezimena, bez posla i kao, bez velikih misli i snova. Vrlo moćan glas. Veoma potresna priča. I smešna. Milena Marković
Filip Grujić (1991, Novi Sad)
07. MUTNI NAGOVEŠTAJ KIŠE, Jelena Lengold (poezija, ARHIPELAG, 2020)
Uzbudljiv povratak Jelene Lengold poeziji je u znaku obnove svakodnevice kao povlašćenog prostora pesničke imagincije. U svakodnevici se, a ne na nekom anonimnom, izdvojenom i izuzetnom mestu, utvrđuju suštinska iskustva ljudskog života, doživljavaju uzleti i padovi, prepoznaju trenuci prosvetljujućeg smisla i trenuci u kojima je zamračen ceo horizont, nastaju događaji vredni pamćenja i vredni same pesme. O tome govore pesme Jelene Lengold, istinito i duboko, mirno i pronicljivo, jednostavno i proživljeno. Oblikovane kao male i zaokružene priče u formi pesama, one niti ulepšavaju svakodnevicu, niti se ustežu da pogledaju u lice onome što je tu i onome što će tek doći.
Jelena Lengold (1959, Kruševac)
08. YUGOSLAV, Ana Vučković (roman, PARTIZANSKA KNJIGA, 2019)
Otud je Yugoslav najpre elegična poema o zajedničkom vremena koje je junakinja provela sa ocem, s posebnim naglaskom na vremenu provedenom u ubijenoj Jugoslaviji. Srđan Srdić
Ana Vučković (1984, Beograd)
09. FRAKTURA, Nenad Teofilović (roman, DERETA, 2020)
Roman predstavlјa, pre svega, dva sveta – jedan je opiplјiv i materijalni, dok je drugi skriven i čoveku teško dokučiv. U tački gde se ti svetovi sudaraju smešten je i protagonista Nikola Tomić, koji, uprkos uspešnoj karijeri arhitekte i lјubavnoj vezi u inostranstvu, doživlјava neočekivani sudbinski prevrat i spoznaje da je samo urušavanje večno. U neprestanoj dilemi pred osnovnim lјudskim pitanjima, poput kule od karata oko njega se urušavaju dragi lјudi, lјubavi, prijatelјstva, spokoj, snovi i strahovi… Na ovim stranicama život je opisan poetikom paradoksa – arhitekta, ophrvan urušavanjem, promišlјajući o spolјašnjem svetu, čiji je svedok i žrtva, dolazi tako do sebe i svojih unutrašnjih svetova.
Nenad Teofilović (1963, Čačak)
10. LJUBAVNA PESMA, Srđan Srdić (roman, PARTIZANSKA KNJIGA, 2020)
U kontekstu celine književnog opusa Srđana Srdića, roman Ljubavna pesma izdvaja se ne samo osvajanjem tematski svežeg terena, već i novim vrhuncem primenjenog jezičkog kreativnog umeća, kojim je proza našeg autora i dosad obilovala. Ovom knjigom Srdić se potvrđuje kao pisac koji se i dalje uspešno razvija, menja, napreduje i iznenađuje čitaoce, bez obzira na to što je još odavno zauzeo mesto u samom vrhu naše savremene proze. Ivan Radosavljević
Srđan Srdić (1977, Kikinda)
11. ISPOD MAJICE, Marija Ratković (roman, KONTRAST, 2020)
Glavni junaci knjige se bave savremenim zanimanjima, putuju po svetu, izlaze po prijemima i ekskluzivnim žurkama. Znaju se iz detinjstva, škole, s letovanja, rejva ili s interneta, jedni drugima su sve, i poznanici, i prijatelji, i ljubavnici/ljubavnice, a zapravo nisu ništa od toga. Dobro im ide, a nisu dobro. Neprijatan i mučan razgovor između dve bivše devojke istog momka, Luke Kralja, kome su prethodili meseci međusobnog praćenja i špijuniranja po društvenim mrežama, pretvara se u veliku priču o nadolazećoj generaciji, generaciji koja je uronjena u neurozu sadašnjice, neurozu odnosa između virtuelnog i stvarnog, između fikcije i realnosti. Ovaj roman nas dijahronijski vodi kroz detinjstvo, ljubavi, bolest, seksualnost, nesporazume, PTSP i tugu.
Marija Ratković (1982, Šabac)
12. ŠTO NA PODU SPAVAŠ, Darko Cvijetić (roman, KR RAŠIĆ, 2020)
Ako si odlučio biti pisac, onda si odlučio o sebi govoriti ono što se među pristojnim svijetom ne govori, odlučio si pisati ono što se ne može i ne smije napisati, odlučio si liječiti svijet tako što ćeš ubijati sebe. Zatajiš li, nećeš više biti pisac. Književnost Darka Cvijetića hrabar je i uzaludan trud da se razumije drugog i da se ima srca za njegovu patnju. A ljudi vole kada su žrtve, u tome uživaju više nego u ičemu drugom u životu, ali ih tuđa patnja ugrožava i ponižava. Ako i taj drugi pati, tada je i on žrtva. A ako je već žrtva, onda mora da negdje postoji i onaj koji ga je učinio žrtvom. Ljude vrijeđa i sama pomisao da su odgovorni za patnju drugih. Nakon što je vrlo pomno opisao svijet crvenog nebodera, Cvijetić se odvažio bavi načinom na koji se odlazilo iz kasarni opkoljenog grada. Priča koju je pritom ispričao neočekivana je i strašna. I u njoj opet ništa nije prešućeno. I opet je, kao i prvi put, morala biti ispričana. Ovaj je put čovjek čovjeku brat. Ali više ne u metafori. Miljenko Jergović
Darko Cvijetić (1953, Ljubija, Bosna i Hercegovina)
13. LJUDI BEZ GROBOVA, Enes Halilović (roman, LAGUNA, 2020)
Sve počinje od ljubavi: mladić je zavoleo devojku, ali prosci su već došli kod njenog oca. Devojka nije mogla da pogazi očevu reč, a zaljubljeni mladić nije podneo gubitak. Zaljubljen i povređen, puškom je delio pravdu-nepravdu. Odmetnuo se i potera za njim trajala je 47 dana. Pripovedač ove knjige je sin poznatog odmetnika koji istražuje poteru za ocem, a sve što će naći vodi ga prema literaturi i brojnim pitanjima: Šta je otac? Šta je mitski otac? Šta su žrtve? Ko su umetnici? U kakvom su odnosu sudbina i izvanredna književnost?
Enes Halilović (1977, Novi Pazar)
14. ZNAČENJE DŽOKERA, Vladimir Pištalo (esej, AGORA, 2019)
Uz pomoć svojevrsnog književnog ogledala, uz veliki upliv nematerijalnog, uz vanstandardno poznavanje nekih od ključnih i istovremeno zatamnjenih tačaka i srpske i američke kulture, Pištalo u ovoj knjizi gradi brižljivu kompoziciju od eseja o totalno različitim egzistencijalnim stvarima i kulturnim pojavama. Otkriva nam činjenice koje stoje iza vidljivih obrisa dvaju kultura. Ispisuje tekstove nakon kojih i mi u Srbiji možemo da razumemo Ameriku, dublju od naših predstava i stereotipa o njoj. Pisani u perspektivama od Džokera do Hermesa, tih bogova našeg vremena, i Dionisa, boga preterivanja, dubljeg od sna, ovi Pištalovi raspričani eseji, svi odreda usmereni protiv propagande, tih „vođenih zapažanja“, otkrivaju nam smeh, ne samo kao crvenu nit kompozicije ove knjige, već i kao crvenu nit naših života.
Vladimir Pištalo (1960, Sarajevo, Bosna i Hercegovina)
15. OTKAKO SAM KUPILA LABUDA, Tanja Stupar Trifunović (roman, ARHIPELAG, 2019)
Kroz ceo roman autorka vodi jaku i uskomešanu priču o zabranjenoj ljubavi i o ludilu strasti. Pri tome, pažljivo su motivisani postupci junakinja, njihova rastrzanost u košmaru savremenih svakodnevnih okolnosti, njihova razapetost između strasti i nužnosti, između ljubavi i tabua, između zadatih okolnosti i prekoračenja. Junakinje romana upućene su intenzivno jedna na drugu u razmeni strasti i napetosti, ljubavi i mržnje, svađe i sklada, unutrašnjih potreba i izgovorenih i neizgovorenih strahova. U njihovom odnosu vidi se ne samo čudo ljubavi i strasti nego i čudo modernih strahova i sav zev generacijskih raskola i razlika. U izvrsnim dijalozima junakinja u romanu zgušnjava se, ubrzava i izoštrava atmosfera jednog nerazrešenog, pa utoliko i uzbudljivijeg odnosa.
Tanja Stupar Trifunović (1977, Zadar, Hrvatska)
Vitalova književna nagrada
TOP 5 stranih knjiga
01. ČEŠLJUGAR, Dona Tart, Sjedinjene Američke Države (roman iz 2014, The Goldfinch, DERETA)
02. ČOVEK U CRVENOM KAPUTU, Džulijan Barns, Velika Britanija (roman iz 2019, The Man in the red coat, GEOPOETIKA)
03. OSMICA, Rumana Bužarovska, Severna Makedonija (knjiga priča iz 2010, Osmica, BOOKA)
04. MOMCI IZ NIKLA, Kolson Vajthed, Sjedinjene Američke Države (roman iz 2019, Nickel boys, LAGUNA)
05. MULAT ALBINO KOMARAC, Stevo Brabovac, Bosna i Hercegovina (roman iz 2019, Mulat Albino komarac, IMPRIMATUR)
01. ČEŠLJUGAR, Dona Tart, Sjedinjene Američke Države (roman iz 2014, The Goldfinch, DERETA, 777 str)
U trenutku dok trinaestogodišnji Teo sa svojom samohranom majkom uživa u obilasku njujorškog muzeja, dešava se teroristički napad. U sveopštem haosu koji nastaje posle razorne eksplozije, jedan starac na samrti ukazuje Teu na malu, ali basnoslovno vrednu sliku velikog flamanskog majstora Fabricijusa, koju je njegova majka posebno volela i koju dečak potom, iz neobjašnjivih razloga, u sveopštem metežu prisvaja. Postavši siroče, Teo se privremeno smešta kod bogate porodice svog školskog druga. Pokušava da se prilagodi novom okruženju, a čežnju za majkom jedino može da ublaži slikom malenog češljugara. S vremenom, ovo umetničko delo uvlači Tea u njemu dotad nepoznati svet dilera umetninama i kriminala. Epske širine, velike narativne snage i izbrušenog stila, Češljugar je uznemirujuća odiseja kroz savremenu Ameriku i Evropu: od bleštavila elitnog Aper ist sajda, preko mračnih antikvarnih radionica u Grinič vilidžu, do pustoši predgrađa Las Vegasa i uskih amsterdamskih kanala.
02. ČOVEK U CRVENOM KAPUTU, Džulijan Barns, Velika Britanija (roman iz 2019, The Man in the red coat, GEOPOETIKA, 208 str)
U leto 1885. tri Francuza dolaze u London na nekoliko dana u intelektualnu kupovinu: jedan princ, jedan grof i jedan građanin sa italijanskim imenom. Naš vodič kroz ovaj svet je Samuel Pozi, lekar iz viših društvenih krugova, slobodoumni naučnik čuven po svom komplikovanom privatnom životu. U ovoj živopisnoj tapiseriji likova (Henri Džejms, Sara Bernar, Oskar Vajld, Gonkur… ), mestâ i vremenâ, ne vidimo samo epohu glamura i užitka već, iznenađujuće, i doba nasilja, predrasuda i uskogrudosti – uz mnogo više paralela s našim dobom no što bismo mogli da zamislimo. Čovek u crvenom kaputu je zapravo sveži portret doba zvanog bel epok.
03. OSMICA, Rumana Bužarovska, Severna Makedonija (knjiga priča iz 2010, Osmica, BOOKA, 160 str)
Osmicu čine kratki odlomci iz života žena različitih životnih doba, intimni uvidi u psihu likova i diskretno potcrtane odnose moći. Bilo da pripoveda o vršnjačkom izrugivanju, neskladnom braku, traumatičnom odlasku ginekologu ili nestajanju sopstvenog „ja“ pod svekrvinim krovom, svaka od priča čita se kao napeta drama koja hrli katastrofi, emotivnom raspadu i krahu porodičnih odnosa. Rumena Bužarovska oseća ženu, njen otpor i slamanje pod pritiskom okoštalog patrijarhalnog društva, a njeni likovi, ne samo ženski, uverljivi su u svojoj ljudskosti: upečatljivi po slabostima i krhkosti, dati u nekoliko poteza ali vrlo živopisno.
04. MOMCI IZ NIKLA, Kolson Vajthed, Sjedinjene Američke Države (roman iz 2019, Nickel boys, LAGUNA, 232 str)
Zasnovan na stvarnim događajima iz muške škole koja je na Floridi postojala više od stotinu godina i zatvorena je tek 2011. godine, roman Momci iz „Nikla“ je priča o instituciji koja navodno prevaspitava loše momke u fine mladiće. I stoga bi to u teoriji trebalo da bude dobro mesto za Elvuda, crnog dečka koji je uhvaćen dok se, na putu ka fakultetu, vozio u kolima za koja nije znao da su ukradena. Ali ono što se zbiva na Niklovoj akademiji nije ni nalik njenoj slici u javnosti, a Elvud će, ma koliki idealista i optimista bio, ubrzo shvatiti da mu je život krenuo po zlu. Na svoju sreću, upoznaje Tarnera, koji ne deli njegov optimizam i koji će mu pomoći da opstane i preživi na Niklovoj akademiji. Ipak, ono što će Elvud tamo doživeti zauvek će ga obeležiti. Smešten u šezdesete godine prošlog veka, u vreme rasne segregacije na američkom Jugu, roman Momci iz „Nikla“ je uzbudljiv, provokativan i snažan prikaz rasizma i neravnopravnosti, koji su i danas prisutni u Americi, a čije se postojanje ignoriše.
Pulicerova nagrada za 2020. godinu
05. MULAT ALBINO KOMARAC, Stevo Brabovac, Bosna i Hercegovina (roman iz 2019, Mulat Albino komarac, IMPRIMATUR, 163 str)
Roman Steve Grabovca “Mulat albino komarac” svjedočanstvo je o jednoj izgubljenoj generaciji. Na samom početku, u djetinjstvu, ta generacija pred sobom kao da ima, bar se tako može činiti onima koji su u to vjerovali, neku budućnost, no umjesto toga, slijedi ratna apokalipsa, upropaštene tinejdžerske godine, a potom, kad dođe nekakav mir, slijedi život bez nade u postapokaliptičnom, postratnom, distopijskom društvu koje danas svi tako dobro poznajemo. “Mulat albino komarac” jedna je od mnogih pripovijesti o prošlosti koju bi najradije svi zaboravili. Radi se o izuzetno čitljivom, ali i tužnom štivu, pisanom iskrenim i jednostavnim jezikom, bez zadrške i bez ikakve naznake politiziranja. Stevo Grabovac napisao je roman koji će se čitati i dugo pamtiti. Bekim Sejranović
 i stranih knjiga (top5) koje su prema mišljenju bloga Belgrade Edt Culture obeležile 2020. godinu.){kind=link}