KNJIŽEVNA IZDANJA koja su obeležila 2016. godinu

Na drugom i trećem mestu liste se nalaze dva romana veoma značajnih pisaca i koji su, svaki na svoj način izuzetno dočarali vremenske epohe o kojima govore. U pitanju su Vladislav Bajac i Milisav Savić. Značajne romane su imali i eminentni pisci: Vladan Matijević, Svetislav Basara, Vule Žulić, ali i mlađi talentovani autori: Darko Tušeljaković, Dana Todorović i Minja Bogavac. Na domaćoj listi su zastupljeni većinom romani – osam, kao i dve knjige priča; ukupno šest pisaca (Vule Žulić ima dve knjige) i tri spisateljice. Od izdavača se izdvajaju Laguna, sa tri izdanja i Arhipelag i Geopoetika, sa po dva izdanja i Agora i Čarobna knjiga sa po jednim izdanjem. Na listi su se našli i romani i koji su objavljeni u 2015. godini, ali su put do čitalaca najviše ostvarili ove godine.

01. Raščarani svet, Jelena Lengold (priče, ARHIPELAG, 2016.)
02. Hronika sumnje, Vladislav Bajac (roman, GEOPOETIKA, 2016.)
03. La sans pareille, Milisav Savić (roman, AGORA, 2015.)
04. Jaz, Darko Tuševljaković (roman, ARHIPELAG, 2016.)
05. Park Logovskoj, Dana Todorović (roman, GEOPOETIKA, 2015.)
06. Susret pod neobičnim okolnostima, Vladan Matijević (roman, LAGUNA, 2016.)
07. Republika Ćopić, Vule Žulić (roman, SLUŽBENI GLASNIK, 2015.)
08. Andrićeva lestvica užasa, Svetislav Basara (roman, LAGUNA, 2016.)
09. Tajna crvenog zamka, Vule Žurić (priče, LAGUNA, 2015.)
10. Ljubav se nosi u tri, Minja Bogavac (roman, ČAROBNA KNJIGA, 2016.)

01. Raščarani svet, Jelena Lengold
(priče, 120 str, ARHIPELAG, 2016.) 

U ovim uzbudljivim pričama sa temom koja je suštionski drugačija u odnosu na autorkine ranije knjige pratimo njen prepoznatljivi pripovedački stil i jezik. U ovoj knjizi sugestivnih i snažnih priča, koje se neosetno sklapaju u zaokruženu celinu, Jelena Lengold istražuje senovite strane čovekove prirode u susretu sa izazovima modernog doba i pripoveda granične situacije svakodnevnog iskustva. Strasne i otkrivajuće priče o sredovečnom iskustvu života, o slutnji smrti i neizvesnosti, o svakodnevici u kojoj se javi i ljubav, kako je bilo u ranijim knjigama Jelene Lengold, ali se još češće javi ideja kraja i senka nesporazuma. Dinamika i napetost, preokreti i krimi zapleti.

„Raščarani svet“ sadrži deset priča o neobičnom. O nekim detaljima našeg svakodnevnog koje ne umemo uvek racionalno da objasnimo, pa ipak svesni smo da se događaju. Želela sam da tim i takvim detaljima dam neko literarno uobličenje. To su takođe i priče koje se bave mračnim delovima ljudske psihe, priče koje se bave našom podsvešću, našom intuicijom i našim neobjašnjivim vezama za precima. Razmišljanje o našoj sudbini na jedan malo drugačiji način.Jelena Lengold

02. Hronika sumnje, Vladislav Bajac
(roman, 408 str, GEOPOETIKA, 2016.)

Hronika sumnje vedra je i mračna priča nastala iz vjere da se sva naša književnost i poezija zateknu u dokumentu, u nizu faktografskih činjenica o jednome odživljenom porodičnom životu, a onda i o životu jedne iščezle zemlje. Vladislav Bajac pripovijeda priču o odrastanju, sazrijevanju i dekadenciji, o propadanju jednoga svijeta i o njegovim svijetlim vrhuncima, o tonovima i ritmovima jedne epohe, o veličanstvenim i metastazirajućim zabludama očeva i o dubokom nerazumijevanju sinova – onih po čijim će se glavama i dušama stropoštati očinski svijet. Hronika sumnje Bajčev je „Jučerašnji svijet“, samo što Bajac, ipak, nije Stefan Zweig. A ni Jugoslavija, bit će, ipak nije Austrougarska. Za razliku od Zweigovih, naše su iluzije, ipak, lokalne. Ali nipošto nisu manje literarne, a ni manje tragične. Iza njih, tih iluzija, ovako kako ih pripovijeda Bajac, kao da se u odjeku čuje stih ubogog pjesnika: „Najlepše pevaju zablude.“ To je nevidljiv moto Hronika sumnje.

Ali da se razumijemo: ovo nije još jedan porodični leksikon jugonostalgije. Sve suprotno od toga. Pisac se silno trudi da depatetizira svoju priču, da pobjegne od sentimenta, da tako spasi sebe spašavajući svoj tekst. Tako bježi u neobične konstrukcije, o Ja govori u trećem licu, ograđuje se svim ogradama što mu ih srpska gramatika pruža, što Hronici sumnje daje na začudnosti. A onda i na žalovanju. I na veselju. Miljenko Jergović

01. La sans pareille, Milisav Savić
(roman, 258 str, AGORA, 2015.) 

Tragom upozorenja da je “svet zlo i opasno mesto“ i da nas „jedino prerušavanje može spasti od zlih grabljivica koje nas vrebaju“ Milisav Savić nas vodi kroz dubinske rukavce neobične ljubavne priče koja se dešava tokom jednog mističnog prolećnog putovanja Toskanom, a ustvari u pozadini jugoslovenskih ratova devedesetih. Znajući da „jedino izmišljeni svet poseduje neki smisao“, Savić nam polagano rasvetljava tajanstvena mesta svoje junakinje, neuporedive i šašave, i junaka, višestruko prerušenog, poput samog pisca. Njegov junak, mladi slikar Hasan, izbeglica iz Beograda, koji poput Kazanove “u svakoj ženi vidi jednu, a u jednoj sve“, u Firenci početkom devedesetih doživljava sudbinsku ljubav, a već krajem devedesetih, prinudno mobilisan, nestaje tokom rata na Kosovu, pod budnim okom trgovaca organima.

Poput nekog današnjeg srpskog Dekamerona, viđenog kroz priče, snove, pisma, eseje, komentare, fusnote i druge beleške uokvirene brojem deset, Savićev roman je ispisan u različitim pripovedačkim registrima, kao slagalica fikcije i fakata, literarnog doživljaja i istorijskog mapiranja privida sveta, kao dubinska priča o našem, upravo minulom , vremenu. Misteriji ljubavi i misteriji putovanja, propuštenoj kroz prizmu umetnosti renesansnog čoveka suprotstavljen je kontekst naše surove istorije u kojoj se dešavaju bespotrebni ratovi i nužna izbeglištva. Na sličan način na koji je Savićev roman Hleb i strah, ispisan pre četvrt veka, bio literarni epitaf za komunističku Jugoslaviju, tako i ovaj roman, sasvim kapilarno, individualno i kolektivno, zaklapa sliku ratnih devedesetih. Nenad Šaponja

Knjiga je dobila nagdradu Meša  za 2015. godinu.

04. Jaz, Darko Tuševljaković
(roman, 140 str, ARHIPELAG, 2016.)

Snažan društveni roman o Srbiji devedesetih godina i s početka novog veka, kao i o mladoj generaciji razapetoj između odlaska i opstanka u vlastitoj zemlji i o onim starijima, obuzetim nostalgijom i borbom protiv vremena koje ih prevazilazi.

Slikajući život mladih ljudi u jednom uzburkanom vremenu i kombinujući elemente društvenog romana i fantazmagorije, pisac u Jazu oblikuje pozornicu na kojoj se, usred velikih političkih i istorijskih lomova, pokazuju upečatljivi likovi sa svojim ljudskim i intimnim dramama. Snažna priča o tome kako preživeti istoriju i sačuvati pravo na vlastitu različitost.Od Beograda i Kragujevca devedesetih do slike porodičnog odmora u Grčkoj, u paralelnim i ukrštenim pričama razrešavaju se lične i porodične drame, duga povest nasilja i borbe sa sobom i drugima.

05. Park Logovskoj, Dana Todorović
(roman, 135 str, GEOPOETIKA, 2015.)

Uvaženi šahovski velemajstor Sopoćin pristiže u Park Logovskoj, gde će se održati višednevni turnir. Posredi, međutim, nije uobičajeno šahovsko takmičenje – taj velemajstor „intelektualnog sporta“ igraće protiv šarolike galerije likova koji zajedno predstavljaju narod. Iza ovog turnira krije se jedan čitav metafizički svet. Šta je to što kriju šumarak, veliki časovnik i kula tog naizgled običnog parka što će junaka vući u svoju utrobu? Svojim prosedeom i filozofskim pitanjima koje postavlja, autorka Dana Todorović nastavlja tradiciju koju su ispleli veliki ruski pisci poput Bulgakova i Puškina, spajajući humor i mrak ljudske duše.

Park Logovskoj zasnovan je na kafkijanskoj i orvelovskoj atmosferi. Temeljno pisan, kao da mu je sricano svako slovo i reč, zatvoren u taman i onespokojavajući svet, roman postavlja večita pitanja čovekove sumnje i preobražaja. Zidan je na najboljim temeljima klasične i moderne ruske i anglosaksonske tradicije, ali i dalekoistočne misli. Deluje kao neprobojni štit protiv čovekovih sopstvenih demona. Iako mračan, on hrabro traga za ospokojavajućim svetlom: svaka reč mu je probrana stopa koja se probija kroz čitaočevu svest. Rečenica ove knjige je kao bager koji pred sobom raščišćava sav jezički višak. Utabana staza deluje kao siguran put u majstorsku književnost.Vladislav Bajac

06. Susret pod neobičnim okolnostima, Vladan Matijević

Ana Žeželj je i 9. jul 2015. godine nameravala da proživi na uobičajen način: pušeći cigarete, pijuckajući pivo i čekajući da zazvoni telefon, da joj se napokon javi Marjan, nestao pre više od pola veka. Taj dan je, međutim, od ranog jutra drugačiji i po mnogo čemu nagoveštava da joj može biti poslednji. U grudima oseća bol, a baš tada otkriva da zagrobni život i onostrane sile stvarno postoje, i u svom kupatilu vidi biće s pepeljastim krilima. Da li zaista počinje groteskni i strašni rat između demona i anđela s kojim se sprijateljila, da li Ana zaista u tramvaju kod Đerma ponovo sreće ljubav svog života, ili su obe uzbudljive priče samo plod njene bogate uobrazilje?

Susret pod neobičnim okolnostima je nesvakidašnji roman o ljubavi i veri, o posrnulom anđelu i demonima, o poimanju sudbinskog i nebeskog. Vladan Matijević je još jednom pokazao zašto njegove knjige dobijaju najznačajnije književne nagrade, zašto o njima pišu najznačajniji književni kritičari, zašto se toliko čitaju i prevode na strane jezike. Njegov roman Susret pod neobičnim okolnostima svakako je još jedna potvrda da postoje autori sposobni da čitaocu prirede nezaboravnu svečanost.

07.  Republika Ćopić, Vule Žulić
(roman, 192 str, SLUŽBENI GLASNIK, 2015.)

Jedan vek posle rođenja Branka Ćopića živimo u svetu koji rapsodu nevine vedrine nema bogzna šta da poruči. Ali njegovi stihovi i priče, koji svedoče o svetovima u kojima je u mašti živeo i svetu iz mašte za koji se borio Branko iz Hašana, imaju šta da nam poruče. Vule Žurić, kroz duhovnu biografiju velikog pisca, oživljavajući njegove svetove i snove, dešifruje tu poruku, koja nam stiže kao dekadentnim Rimljanima glas iz zlatnog veka.

08. Andrićeva lestvica užasa, Svetislav Basara
(roman, 280 str, LAGUNA, 2016.)

Linija, koja bilo kog datog Srbina razdvaja od ralja velikosrpskog šovinizma i hegemonizma tanka je kao vlas; dovoljan je trenutak nepažnje da bilo koji dati Srbin sopstvenu bedu, zasluženu poraženost, ojađenost i osujećenost lažno predstavi kao žalosnu sudbinu Srbije, koja s takvim ništavnim, plačevnim, jadnim, bednim, mikroskopski malim ljudima, zapravo mikroorganizmima koji se lažno predstavljaju kao ljudi, nije ni zaslužila bolju sudbinu.
Kaloperović, glavni junak novog Basarinog romana, polazeći iz Beograda u Zagreb na promociju svoje knjige, svraća kod prijatelja, ali susret dva stara znanca pretvara se u ovoj paraboli balkanskog mentaliteta u neobuzdan i bespoštedan dijalog, uz temeljno seciranje svih lokalnih nacionalnih svetinja i mitova pod aurom borbene gluposti, primitivizma i iskvarenosti. Kako na sopstvenom, tako i na primeru Ive Andrića koga Balkanci i svojataju i odbacuju kad im se prohte, dva prijatelja će svojim komentarima čitaoce opet nasmejati do suza i istovremeno im priuštiti grotesknu viziju ovdašnjih naravi. Istim stilskim sredstvima i književnim postupkom Basara proširuje ciklus romana, jedinstven u savremenoj srpskoj književnosti, kojim se duhovito i britko obračunava kako sa srpskom mitomanijom, na fenomenološkom planu, tako i sa okovima postmodernih književnih trendova, na unutrašnjem, stvaralačkom planu. Dok je Mein Kampf persiflaža povampirenja totalitarne svesti, Dugovečnost rugalica profesionalnom rodoljublju, Gnusoba književni osvrt na psihopatologiju političke „elite“, a Anđeo atentata obesmišljavanje rasprave o uzrocima Sarajevskog atentata, dotle je Andrićeva lestvica užasa katalog sveopšte jugofobije ali i srpskog šovinizma zaklonjenog iza paravana jugonostalgije.

09. Tajna crvenog zamka, Vule Žurić
(priče, 224 str, LAGUNA, 2015.) 

Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Bora Stanković, Petar Kočić, Tito, Vladimir Nazor, Šaban Bajramović – samo su neki od junaka su ove nesvakidašnje knjige!

Najnovija zbirka priča jednog od naših najznačajnijih savremenih pripovedača potvrđuje Žurićevu sposobnost da na malom prostoru izgradi uverljive književne svetove sazdane na ruševinama naše nedavne prošlosti, u kojima bezuspešno tražimo kamen temeljac za svetliju budućnost. Sportskim jezikom rečeno, Žurić je i ovoga puta sastavio najbolju reprezentaciju književnih likova koji zahvaljujući piščevoj mašti i umeću daju sve od sebe u ispunjavanju sopstvenih sudbina. Tako mnoge poznate ličnosti u srpskoj povesnici XX veka postaju pouzdani svedoci neobične stvaralačke energije Vuleta Žurića i potvrđuju posebnost njegovog autorskog glasa, a čitalačkoj publici priređuju vrhunsku književnu predstavu.

Knjiga je dobila Andrićevu nagradu za 2015. godinu.

10. Ljubav se nosi u tri, Minja Bogavac
(roman, 192 str, ČAROBNA KNJIGA, 2016.)

Prvi roman uspešne dramske spisateljice Milene Bogavac odiše životom. Nesreća i sreća njene junakinje vise na vratima, a ona se usteže i nikako da ih otvori i uđe u svoj život. Ona se, ipak, nekako, sama otvaraju i ona ulazi u svet s druge strane ogledala.

U nepodnošljivoj novogodišnjoj histeriji i buci žestoko počinje njena borba za dah. Ejmi pokušava da u isto vreme ostvari dva gotovo nemoguća zadatka. Da opstane, relativno srećna, u ovom i ovakvom svetu, i da privuče ozbiljniju pažnju izvesnom Pankeru. Svet je, pa, nepovratno pogrešan i užasno komplikovan, a Panker je, izgleda,nepovratno komplikovan i užasno pogrešan. Njena sreća je, stoga, na neobično tankim nogama. A te noge su dobile noge.

TOP 5 domaćih knjiga koje su obeležile 2016. godinu – beletristika

U prošlogodišnjoj produkciji izdva se pet književna izdanja, kao reprezentativan primer da umetničke i istoriografske knjige zavređuju pažnju i običnih čitalaca, a ne uglavnom stručne javnosti i studenata. Reč je o veoma značajnim delima, eminentnih autora iz ovih oblasti u vidu monografija, istaživanja i radova koje javnost nema tako često priliku da pročita. Zajedničko za sve je da su savremene iako su istrijski snažno potkovane. Iz istorije – naučna monografija Dejana Ristića iz oblasti nacionalne kulture o sudbini Narodne biblioteke Srbije do 1941. godine; iz oblasti igre sjajan istorijski prikaz savremene plesne scene u prevodu Katarine Stojkov-Slijepčević; knjiga Ane Tasić nas vodi kroz savremene pozorišne tendencije i uticaj media na (post)dramski tekstu i publiku i sjajna vizelna fotomonofragija sa preko 300 ilustracija Maja Medić posvećena impresivnoj karijeri jednog od najznačajnijih srpskih filmskih reditelja i scenarista, Goranu Markoviću. Knjiga Pred SUTONOM Vojnovića i Hristića sadrži detaljnu muzikološku i istorijsku analizu nastanka ovog značajnog nacionalnog dela srpske muzike, a izdaje se povodom premijere opere Suton u Madlenianumu. Ono što je važno izdanja su stampali i podržale najznačajnije institucije kulture, poput Narodne biblioteke Srbije, Sterijinog pozorja, Filmskog centra Srbije, Muzikološkog društva Srbije i Udruženja baletskih umetnika Srbije. U vremenu kada je medijska edukacija običnog gledaoca svedena na mimimum, one su od krucijalne važnosti!

01. KUĆA NESAGORIVIH REČI: Narodna biblioteka Srbije 1838 – 1941,  Dejan Ristić (Narodna biblioteka Srbije Beograd, 2016.)
02. BALET I MODERNA IGRA, Suzan Au (Prevela sa engleskog Katarina Stojkov-Slijepčević, IP CLIO Beograd, 2016.)
03. DIGITALNI DVOJNICI (Pozorište u ekranskom svetu), Ana Tasić (Sterijino pozorje Novi Sad, 2015.)
04. NACIONALNA KLASA: Filmovi Gorana Markovića, Maja Medić (Filmski centar Srbije, 2016.)
05. Pred SUTONOM Vojnovića i Hristića, (Opera i teatar Madlenianum i Muzikološko društvo Srbije, 2016.)

Dejan Ristić

KUĆA NESAGORIVIH REČI

Narodna biblioteka Srbije 1838 – 1941 (Narodna biblioteka Srbije Beograd, 2016.)

Ova knjiga predstavlja jednu od najznačajnijih naučnih monografija iz oblasti istorije nacionalne kulture, koja je objavljena prethodnih godina. Nakon višegodišnjeg istraživanja Dejan Ristić je utvrdio tačan datum i mesto osnivanja Narodne biblioteke Srbije, kao i predstavio najznačajnije ličnosti i događaje koji su obeležili prvi vek rada te nacionalne ustanove kulture. Autor je posebnu pažnju posvetio delimičnom stradanju nacionalnog fonda u Prvom, kao i njegovom potpunom uništenju tokom Drugog svetskog rata. Knjiga je podjednako namenjena stručnoj i najširoj javnosti.

Knjiga je koncipirana od četiri veće celine koje prate faze istorijskog razvoja Narodne biblioteke Srbije, od njenog osnivanja do uništenja zdanja i nacionalnog fonda u nacističkom bombardovanju Beograda, 6. aprila 1941. godine. Prva od njih obuhvata period od osnivanja Narodne biblioteke Srbije do njenog useljenja u zdanje na Kosančićevom vencu. U trećoj celini predstavljen je period obeležen radom sa korisnicima, ali i nastavkom ignorantskog odnosa državnih vlasti i čitavog društva prema Narodnoj biblioteci Srbije, što je svoje katastrofalne posledice imalo u tragičnoj sudbini koja ju je zadesila prvog dana Drugog svetskog rata na ovim prostorima. Poslednja, četvrta celina knjige, za čiji je naslov uzeta neshvatljiva izjava tadašnjeg ministra prosvete Miloša Trifunovića, „Metite u podrume, zbrinite kako znate…ˮ, obuhvata najuži hronološki okvir i odnosi se na uništenje nacionalnog fonda. Prateći dešavanja koja su se odigrala tokom ranog proleća 1941. iz dana u dan, ovaj deo knjige ukazuje na tragičnu sudbinu Narodne biblioteke Srbije i pokušava da odgonetne motive i identitet pojedinaca koji su posredno i/ili neposredno odgovorni za uništenje nacionalnog fonda. Dejan Ristić

Suzan Au

BALET I MODERNA IGRA

(Prevela sa engleskog Katarina Stojkov-Slijepčević)

(IP CLIO Beograd, 2016.)

Svako koga interesuje igra osetiće potrebu da ima vodič kroz bogatu istoriju ove umetnosti i njenu složenu sadašnjost. Tekst Suzane Au obuhvata ceo predmet. Ona živo opisuje sjajne izvođače i predstave iz prošlosti i detaljno istražuje igrački svet današnjice. Obilat izbor ilustracija upotpunjava sliku, vodi čitaoca od palata Mediči do potkrovlja Menhetna, od igre Luja XIV do eksperimentalne koreografije Tvajle Tarp i Pine Bauš. 

U svom radu na prevodu pre svega sam bila inspirisana svojim pedagoškim iskustvom u oblasti savremene igre i uverenjem kako je uloga pedagoga da navedu učenike da čitaju. Knjiga jeste istorijski pregled, ali je prava avantura pročitati je. Ona polazi od samog dvorskog baleta iz XVI veka, ali je mnogo toga iz ovog perioda i danas primenjivo. Stoga je ovo delo namenjeno svakome ko je uključen u stvaranje scenskog projekta. Kao specifičnosti knjige izdvojila bih izuzetne ilustracije, kao i autorkin pristup materiji – ona se ne kreće linearno kroz razvoj baletske umetnosti, već paralelno piše o počecima i savremenoj igri. Nikada nisam pravila oštru razliku između klasičnog baleta i moderne igre, jer svaki put kada dođe do zasićenja jednim pristupom logično je da tome sledi potpuni kontrast. Neverovatno je to što danas svaki prostor može da bude scena, o čemu najbolje svedoče parkur i site specific koreografije koje igru prilagođavaju sceni. Katarina Stojkov-Slijepčević, prevoditeljka 

Ana Tasić

DIGITALNI DVOJNICI (Pozorište u ekranskom svetu)

(Sterijino pozorje Novi Sad, 2015.)

Knjiga se bavi načinima na koje su mediji uključeni u savremeno pozorište, odnosima novih medija prema živoj igri, (post)dramskom tekstu i publici.Različitom upotrebom medija, postdramski autori reflektuju, dekonstruišu, analiziraju uslove gledanja i slušanja u medijskom društvu, pri čemu dolazi do brisanja granice između virtualnog i realnog. 

Predmet istraživanja u knjizi su mediji u savremenom multimedijalnom pozorištu, koje promenenom svoje strukture pokušava da se suoči sa tehnološkim izazovima vremena i narastajućim uticajem novih medija. Pozorišni autori tako nastoje da odgovore na tehnološke izazove našeg doba, i sve dublje ukorenjivanje novih tehnologija i medijskog načina izražavanja.Neposrednost i aktuelnost postaju definišuće karakteristike postdramskog pozorišta, a njegova šansa i izazov nije imitacija medijske estetike, već potraga za novim jezikom, refleksijom, izgubljenim realnim. Postdramski autori koji upotrebljavaju nove tehnologije polaze od činjenice da je publika, odrasla na konzumiranju elektronskih i digitalnih medija, naučila da se snalazi sa minimumom kontinuiteta i jedinstva, tako da se u postdramskom pozorištu akteri kreću između različitih nivoa realnosti, u rascepanim fragmentima radnje. Rediteljske poetike Tima Ečelsa, Hajnera Gebelsa, Štefana Kegija, Nikolasa Štemana, Renea Poleša, Andraša Urbana i drugih autora čiji rad u knjizi analiziram, na različite načine reflektuju savremeno okruženje, njegovu određujuću konzumerističku logiku, globalizaciju, dominaciju elektronskih i digitalnih medija, uticaj Neta i virtualnih stvarnosti. Ana Tasić

Maja Medić

NACIONALNA KLASA: FILMOVI GORANA MARKOVIĆA

(Filmski centar Srbije, 2016)

Nacionalna klasa: Filmovi Gorana Markovića je vizuelno impresivna, tvrdo ukoričena fotomonografija u kojoj se nalazi preko 300 ilustracija: crno-belih i kolornih fotografija (kako stilova iz filmova, tako i prizora sa snimanja), stranica scenarija, nacrta/skica scenografa i kostimografa… oimpresivnoj karijeri jednog od najznačajnijih srpskih filmskih reditelja i scenarista. Kada knjigu uzmete u ruke, prvo što se primeti jeste neobičan, a opet veoma funkcionalan format, skoro pa kvadrat. Vizuelna umetnica Maja Medić, koja je priredila ovu monografiju, pobrinula se da na jednom mestu budu zastupljeni svi segmenti Markovićeve karijere i stvaralaštva.

U ovom obimnom projektu saradnja sa Markovićem bila najzahvalniji deo priče. On je osoba od poverenja i davanja šanse ljudima. Ta podrška me je motivisala. U radu na knjizi najveći deo posla bio je pronalaženje arhivskih materijala i fotografija iz njegove 40 godina druge karijere. Kada sam sve prikupila i počela da slažem ovu slagalicu, to je bilo čisto uživanje. Knjiga hronološki prati Markovićev opus, počev od debitantskog igranog filma “Specijalno vaspitanje” (1977), do poslednjeg – “Falsifikatora” (2013). Svaki odeljak sadrži tehničke podatke o filmu i kratak osvrt reditelja, te kraće izjave njegovih saradnika, uz mnoštvo fotografija. Opisano je ukupno 13 dugometražnih filmova (12 igranih i jedan dokumentarni) – “Nacionalna klasa” (1979), “Majstori, majstori!” (1980), “Variola vera” (1982), “Tajvanska kanasta” (1985), “Već viđeno” (1987), “Sabirni centar” (1989), “Tito i ja” (1992), “Urnebesna tragedija” (1995), “Srbija godine nulte” (2001), “Kordon” (2003), “Turneja” (2008) i “Falsifikator” (2013). Monografija sadrži i obimnu biografiju Markovića, uključujući i njegovo delo u pozorištu. Maja Medić

Pred SUTONOM Vojnovića i Hristića, (Opera i teatar Madlenianum i Muzikološko društvo Srbije, 2016.)

Knjiga sadrži detaljnu muzikološku i istorijsku analizu nastanka ovog značajnog nacionalnog dela srpske muzike, a izdaje se povodom premijere opere Suton, 22. oktobra 2016. godine u Operi i Teatru Madlenijanum (u režiji Nebojše Bradića, u okviru festivala BEMUS). Po mišljenju mnogih to je jedna od najboljih srpskih opera. Opera se ponovo se izvodi u originalu – odnosno u celosti, posle punih šezdeset godina. Naime, partitura Sutona je upotpunjena davno izgubljenim, a predanim radom rekonstruisanim baletskim činom. Spletom okolnosti, posle izvođenja 1954. godine, baletski deo partiture je nestao, a uz velike napore i na osnovu snimka iz 1959. godine koji se čuva u Radio Beogradu, stručnjaci iz Muzikološkog društva priredili su prepis i kompletirali veliko delo. Libreto zasnovan na drugom delu Dubrovačke trilogije Hristićevog savremenika Iva Vojnovića, radnju smešta u vreme pada Dubrovačke Republike.  

Opera Suton Stevana Hristića, premijeru je doživela u Narodnom pozorištu u Beogradu, 26. novembra 1925. godine. U istoriji srpske muzike ona je treća koja je izvedena. Podsetimo se da je prva srpska opera Na uranku Stanislava Biničkog, izvedena 1903. godine, a druga, Knez Ivo od Semberije Isidora Bajića osam godina kasnije. Za razliku od Biničkog i Bajića, Hristić je u svom jednočinom ostvarenju, zaobišao nacionalno usmerenje i svoje delo okrenuo ka zapadnoj muzici i mediteranskom podneblju. Za planirano putovanje i izvođenje van zemlje, kompozitor je 1954. godine dodao baletski divertisman, koji je dugo bio izgubljen. Danas, na sceni Madlenianuma, publika ima priliku da čuje verziju opere sa nizom dodatih baletskih numera, koje su, poput divertismana francuske opere, postale sastavni deo ovog dela. Između 1954. godine do današnjeg dana, Suton je bez baleta izvođen dva puta na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, 1994. i 2001. godine.

TOP 5 stranih knjiga objavljenih u 2016. godini

Među stranim izdanjima koja su objavljena i prevedena u 2016. godini nalaze se vodeći pisci današnjice. Tu se svakako ubrajaju Orhan Pamuk, Džulijan Barns, Zahar Prilepin, Eugen Šulgin I Guzelj Jahina. Turski nobelovac Orhan Pamuk – pisac nepresušne spisateljske energije ponovo pred čitaocima sa efektnom i uzbudljivom pričom  svom najnovijem romanu odgoneta misteriju odnosa između oca i sina i koju svako može da pročita na svoj način i da bude u pravu.

01. Žena crvene kose, Orham Pamuk, Turska (roman iz 2016, The Red Haired Woman, GEOPOETIKA)

02. Šum vremena, Džulijan Barns, Velika Britanija (roman iz 2016, The Noise of Time, GEOPOETIKA)

03. Sedam života, Zahar Prilepin, Rusija (priče, iz 2016, Seven lives, SAMIZDAT B92)

04. S nekog drugog sveta, Eugen Šulgin, Norveška (roman iz 2015, Av en annen verden, ARHIPELAG)

05. Zulejna otvara oči, Guzelj Jahina, Rusija (roman iz 2015, Zuleikha opens her hyes, SAMIZDAT B92)

 

01. Žena crvene kose, Orham Pamuk, Turska
(roman iz 2016, 246 str, The Red Haired Woman, GEOPOETIKA)

Šta spaja antički mit o kralju Edipu, persijsku priču o Rustemu i Suhrabu, slučajnu ljubav gimnazijalca i putujuće glumice crvene kose sa kopanjem bunara na starinski način?

U kojoj meri je ljudska sudbina plod svesnih odluka, a u kojoj je određuju slučajnosti? Da li se mitovi obistinjuju? Knjiga koja se beskompromisno spušta u bunar ljudske duše.
Orhan Pamuk – pisac nepresušne spisateljske energije ponovo pred čitaocima sa efektnom i uzbudljivom pričom koja odgoneta misteriju odnosa između oca i sina i koju svako može da pročita na svoj način i da bude u pravu.

02. Šum vremena, Džulijan Barns, Velika Britanija
(roman iz 2016, 190 str, The Noise of Time, GEOPOETIKA)

Šum vremena je roman u kome je svaka sličnost sa stvarnim likovima namerna, ali i potpuno nevažna: jer, Džulijan Barns ne piše biografiju proslavljenog ruskog kompozitora, već pre svega priču o odnosu umetnosti i vlasti, umetnosti i ideologije, umetnosti i umetnika. Umetnik je u ovom slučaju Dmitrij Šostakovič; njegov put od slave do nemilosti i natrag, do slave koja je u međuvremenu izgubila smisao, okosnica je povesti u kojoj Barns još jednom na način po mnogo čemu jedinstven u savremenoj svetskoj književnosti prepliće istoriju i imaginaciju, opšteljudsko i sasvim lično, vodeći nas neminovnom zaključku: strašnija od bolne i preduge istorije može biti jedino sudbina pojedinca u njenom kovitlacu. Onog pojedinca, na primer, koji sa spakovanim koferom iz noći u noć čeka lift, s potajnom nadom da metalna šklopocija nikad neće doći. Tom slikom počinje Šum vremena: ono što sledi je istorija. Ili nešto još veće i značajnije: izmaštana priča. Zoran Paunović

 

03. Sedam života, Zahar Prilepin, Rusija
(priče, 204 str, iz 2016, Seven lives, SAMIZDAT B92)

Svaki tekst u Sedam života ima svojstvo čudesne samodovoljnosti i posebnosti… Ako bih opisivala koncept ove zbirke, stavila bih akcenat pre na unutrašnji smisao nego na spoljašnji postupak: na plansku i virtuoznu obmanu čitalačkih očekivanja. Praktično u svakoj priči Prilepin marljivo kači po zidovima puške kojima nije suđeno da opale, obeležava stazice kojima čitalac s poverenjem stremi varljivo predvidljivom finalu, samo zato da bi u poslednjem trenutku izleteo sa utabanog puta u jarak i dalje, dalje — tuda, gde je najmanje očekivao da će se obresti. Prilepin redovno obmanjuje čitaoca, meša mu karte pred samim nosom — ali u toj otvorenoj podvali nema ničeg uvredljivog ili ponižavajućeg… Jednom rečju, prava velika književnost — pa čak i ako imate pitanja za Prilepinove romane, u ovom slučaju sve je zadivljujuće jednostavno, razumljivo i jednoznačno: sam život, pretočen u reči, i nepomućena čitalačka sreća. Galina Juzefovič

04. S nekog drugog sveta, Eugen Šulgin, Norveška

(roman iz 2015, 296 str, Av en annen verden, ARHIPELAG)

Uzbudljiv društveni roman sa elementima krimi romana.
Roman o Istanbulu kao gradu priča, o savremenoj Turskoj, tokovima njene istorije i tradicije, o uvek izazovnom susretu Istoka i Zapada.
Pisac Samuel Samler dolazi u Istanbul na književni festival, ali tu ubrzo upoznaje uzbudljivu politiku stvarnost podeljene zemlje, paralelni život velikog grada, podzemni Istanbul, opozicione i kurdske grupe, guleniste i erdoganiste, tragove vizantijske prošlosti i sliku obnovljenog islamizma, bogatstvo gradskog života i istinu o zloglasnim F zatvorima.
Zašto je nestao Samuel Samler u Istanbulu i šta je bilo posle?

05. Zulejna otvara oči, Guzelj Jahina, Rusija
(roman iz 2015, 415 str, Zuleikha opens her hyes, SAMIZDAT B92)

Roman Zulejha otvara oči veličanstven je početak. On poseduje odliku prave književnosti – pogađa direktno u srce. Priča o sudbini glavne junakinje, tatarske seljanke iz doba raskulačivanja, odiše takvom originalnošću, verodostojnošću i magijom na koje se retko nailazi u poslednjim decenijama u ogromnoj bujici savremene proze. Autor vraća čitaoca u umetnost preciznog posmatranja, tananu psihologiju i, što je najbitnije, u onu ljubav bez koje se čak i najtalentovaniji pisci pretvaraju u hladne beležnike bolesti vremena. Izraz „ženska književnost“ nosi u sebi nijansu potcenjivanja – uglavnom po milosti muške kritike. Roman Guzelj Jahine – van svake sumnje – jeste ženski. O ženskoj snazi i ženskoj slabosti, o svetom materinstvu, ne na fonu engleske dečje književnosti već na fonu radnog logora, paklenog rezervata koji je smislio jedan od najvećih zlotvora čovečanstva. I za mene ostaje zagonetka kako je mlada autorka uspela da stvori tako moćno delo koje proslavlja ljubav i nežnost u paklu… Od sveg srca čestitam autorki na veličanstvenoj premijeri, a čitaocima – na velikoj prozi. Ljudmila Ulicka

TOP 5 stranih knjiga po prvi put objavljenih na srpskom jeziku

Imajući u vidu da domaći izdavači nisu bili uvek u mogućnosti da neka od odličnih književnih izdanja izdaju i prevedu kada su bila po prvi put bila objavljena u svojim zemljama, sledi lista najnačajnijih izdanja objevljenih po prvi put na srpskom jeziku. Posle više od semdeset godina roman Antala Serba, Oliver VII je objavljen je na srpskom jeziku. I ukrajinska dobitnica nobelove nagrade za književnost, Svetlana Aleksijevič je dobila svoje prvo prevedeno delo na srpski jezik. Na listi su se našli i prvi prevodi dela Matijasa Enara, Ričarda Flanagana i italijanskog nobelovca Darija Foa. Svakako sve značajna izdanja.

01. Oliver VII, Antal Serb, Mađarska (roman iz 1943, Oliver VII, LAGUNA)

02. Poslednji svedoci, Svetlana Aleksijevič, Ukrajina (roman iz 1985, The Last Witnesses, LAGUNA) 

03. Zona, Matijas Enar, Francuska (roman iz 2008, Zone, AKADEMSKA KNJIGA)
04. Uska staza ka bogatom severu, Ričard Flanagan, Australija (roman iz 2013, The Narrow Road to the Deep North, LAGUNA)

05. Papina kći, Dario Fo, Italija (roman iz 2014, The Pope’s Daughter, LAGUNA)

01. Oliver VII, Antal Serb, Mađarska

(roman iz 1943, 224 str, Oliver VII, LAGUNA)

Mešavina bajke, političke satire i avanturističkog romana, Oliver VII je vedro i maštovito napisan roman u stilu šekspirovske komedije zabune i zamene identiteta, sa mnogo ironije i humora. Glavni junak, mladi kralj imaginarne državice Alturije, zaljubljenik u knjige i umetnost, insceniraće državni udar na samoga sebe kako bi pobegao u Veneciju i osetio iskustvo stvarnog života, da bi nakon toga bio prinuđen da sam izvede kontrarevoluciju i sebe vrati na tron.
U domovini klasik, mađarski pisac Antal Serb je u Evropi otkriven sa zadrškom: njegovi romani u Britaniji i Nemačkoj postaju bestseler sedamdeset godina po nastanku, a Serb je u jednom trenutku bio najtiražniji prevedeni pisac na zapadnom tržištu. Preveden je na desetak svetskih jezika, među njima i na srpski (Putnik i mesečina i Legenda o Pendragonu), a hvalospeve o ovoj knjizi pisali su kako najznačajniji savremeni pisci, tako i kritičari najuglednijih evropskih i svetskih listova.

02. Poslednji svedoci, Svetlana Aleksijevič, Ukrajina
(roman iz 1985, 298 str, The Last Witnesses, LAGUNA)

Potresna sećanja dece koja su preživela Drugi svetski rat.
Druga knjiga iz umetničko-dokumentarnog ciklusa „Glasovi utopije“ Svetlane Aleksijevič, dobitnice Nobelove nagrade 2015. godine, pruža čitaocima nesvakidašnja svedočanstva dece koja su preživela Drugi svetski rat, transponovana u vrhunsku književnu formu.
Bombardovanje, nemačka invazija, zločini vojske nad stanovništvom, glad, razaranje, zbegovi i druge ratne strahote poprimaju sasvim drukčije dimenzije gledani očima nedužnih devojčica i dečaka, uzrasta od 4 do 12 godina.

Kazivanja najmlađih i istovremeno najobjektivnijih i najnesrećnijih svedoka ratne kataklizme na tlu tadašnjeg Sovjetskog saveza pokazuju se kao pravi podvig dečjeg pamćenja, i utoliko su upečatljivija nego mnoga svedočanstva o Drugom svetskom ratu.

03. Zona, Matijas Enar, Francuska
(roman iz 2008, Zone, AKADEMSKA KNJIGA)

Jedne odlučujuće noći, putnik opterećen tajnama kreće vozom iz Milana za Rim noseći dragoceni teret koji narednog dana treba da proda predstavniku Vatikana da bi posle toga – ako sve dobro prođe – promenio svoj život. Za petnaest godina obaveštajnog rada u Zoni (najpre Alžir, zatim jedna za drugom sve zemlje Bliskog istoka) pribavio je Fransis Serven Mirković imena i sećanja na sve aktere iz senke (buntovnici i teroristi, trgovci oružjem i krijumčari, deoničari ili posrednici, mozgovi i izvršioci, ratni zločinci u bekstvu…). Ali i on sam, sledeći put svog dede ustaše, saradnika Maksa Luburića, izvršio je svoj deo pokolja kada ga je rat u Hrvatskoj i Bosni bacio u opojni vrtlog nasilja.
Ako bi trebalo jednom slikom predstaviti nasilje čitavog jednog veka, trebalo bi bez sumnje izabrati jedan konvoj, kompoziciju punu oružja, vojnih trupa, ljudi upućenih na delo smrti. Pedeset godina posle dela Mišela Bitora Preinačenje, оvај roman Matijasa Enara sklapa jedan vozni palimpsest u dvadeset četiri „pevanja“ izrečena u jednom dahu i veličanstveno orkestrirana.

04. Uska staza ka bogatom severu, Ričard Flanagan, Australija
(roman iz 2013, 480 str, The Narrow Road to the Deep North, LAGUNA)

Za njih su postojale samo dve vrste ljudi – oni koji su bili na Pruzi i svi ostali.
U paklu japanskog zarobljeničkog logora na burmanskoj Pruzi smrti, lekara Doriga Evansa opseda njegova nedavna ljubavna pustolovina s mladom udatom ženom. Mučeći se da spasi svoje ljude od gladi, od kolere, od batina, on dobija pismo koje će mu zauvek promeniti život.
U ovoj knjizi najbolje se ogleda spisateljski dar Ričarda Flanagana zbog kojeg ga smatraju jednim od najznačajnijih savremenih proznih pisaca. Vešto se krećući od japanskog zarobljeničkog logora do današnje Australije, od nedaća Doriga Evansa i njegovih drugova zatočenika do muka njihovih japanskih tamničara, ovaj roman divlje lepote priča o ljubavi i smrti, ratu i istini, o čoveku koji sazreva i napreduje, ali i otkriva šta je sve izgubio.

05. Papina kći, Dario Fo, Italija

(roman iz 2014, 232 str, The Pope’s Daughter, LAGUNA)

Lukrecija Bordžija jedna je od najocrnjenijih istorijskih ličnosti. Kći ozloglašenog pape do svoje jedanaeste godine bila je dva puta verena i tri puta udavana – jedan od njenih supruga bio je nateran da se javno proglasi impotentnim i stoga nepodesnim, a drugog je ubio Lukrecijin brat Čezare Bordžija. Dodeljivana joj je uloga ubice, incestuozne ljubavnice, razvratnice, neodoljive žene zlih namera.
Sada nam nobelovac Dario Fo, udaljivši se od senzacionalističkih ili strogo istorijskih rekonstrukcija njenog žviota, otkriva Lukrecijinu ljudsku prirodu, oslobađajući je stereotipa pohotne i rodoskvrne žene i stavljajući je u istorijski kontekst i svakodnevni život. On nam otkriva Lukrecijinu humanu stranu, njenu strast za životom, saosećajnost i sposobnost da zaobilazi mahinacije svoje porodice. Ali tu su i velelepni renesansni dvorovi, najpotkupljiviji od svih papa Aleksandar VI, pokvareni brat Čezare, pa Lukrecijini muževi i njeni ljubavnici, pre svih Pjetro Bembo, sa kojim je delila ljubav prema umetnosti, a naročito prema poeziji i pozorištu. No ipak, svi su oni samo pioni u igrama bezobzirne vlasti.

Domaći izdavač godine za 2016. godinu

Titula izdavača godini dodeljuje se, drugu godinu za redom Laguni, kao izdavaču koji je objavio čak sedam od dvadeset  i pet izdanja na listi.

Od ostalih izdavača izdvajaju se: Geopoetika (sa četiri izdanja), Arhipelag (sa tri izdanja) I Samizdat B92 (sa dva izdanja na listi). Po jedno izdanje imaju izdavači: Agora, Čarobna knjiga i Akademska knjiga.

Književna izdanja koja su obeležila 2013. godinu
Književna izdanja koja su obeležila 2014. godinu
Književna izdanja koja su obeležila 2015. godinu

Izvori: