Veliki tiraži, niska cena izrade i sve ređi odlasci na izložbe posvećene knjizi polako su nam iz svesti izbacile da je knjigu osim u tvrdom i mekom povezu moguće ukoričiti tako da postane ukras. Elegantan ukras dostojan stola od plemenitog drveta visoko poliranog na kome će se nalaziti ili biblioteke od orahovog drveta na čijim vratima se nalazi kristalno staklo.
Danas u najstarijem delu Novog Beograda u nevelikoj radnji nalazi se radionica dostojna svakog elitnog umetničkog kvarta jedne od svetskih metropola.
Gospodin Radomir Erić vlasnik i majstor me je dočekao i uveo u svoj svet: starih alata i mašina i divnih radova. Levi deo duže stranice pravougaone radnje osvetljen difuznim svetlom koje se probija kroz grane drveća je ispiunjen radnim tezgama koje su istovremeno i radne police a desni koji se nalazi uz zid radovima. Radovi su unikatne ukoričene knjige iz raznih perioda, Ustavi, Diplomski radovi i Doktorske disertacije.Tu je i po neka knjiga u kutiji i mapa za radni sto– sekretar kakve nisam video od poslednje posete Kući Cveća.
Divno mesto ispunjeno knjiškim mirisom pomešanim sa mirisom skrobnog tutkala i štavljene kože. Pogled majstora podseća na pogled hirurga prilikom operacije a glas na prefinjenog profesora sa Akademije primenjenih umetnosti koji Vas svakom izgovorenom reči prosto zavodi predmetom svoje priče kako bi ga zavoleli uz obavezni pouk o tehnologiji njegove izrade.
Zemunac po rođenju, grafičar po obrazovanju prošao je veoma respektabilan put učeći zanat i ukrašavajući knjige. Zavod za izrau novčanica,Narodna Biblioteka Srbije– odeljenje za konzervaciju, JNA-Centar za vojno-naučnu dokumentaciju, Moskva –Biblioteka Lenjina sa 22 velike čitaonice i učenje uz majstora sedamdesetogodišnjaka koji je čitav vek proveo u hramu knjige ni jednog trenutka lišen izazova posla i potrebnog materijala. Francuska knjigoveznica kao radionica od stila potrebna akademiku i običnom čoveku i danas svoja radnja.
Gospodin Radomir Erić je majstor koji je koričio čuveno foto-tipsko izdanje Miroslavljevog Jevanđelja. Klišei-metalni da slobodno kažem šabloni za presu koja otiskuje u koži još se nalaze na njegovim policima i plene iako su samo slika u ogledalu šara koje se nalaze na koricama. Vizantijski povez, pergament, papir koji se nakon kaširanja skrobnim lepkom na neku recimo povelju uopšte ne vidi a čuva je večno od isušivanja, oštećenja i pucanja samo su neki proizvodi kojih je moguće videti.
Pozlata na koži preko utisnutih slova ili majstorska reljefna prvobitna 3 d pozlata na stranicama knjige prosto zadržavaju pogled a i dah jer su urađene do krajnjeg savršenstva. Ma koliko ih posmatrali i ma iz kog ugla nećete naći ni jednu grešku ili nedostatak.
Shvatih da je ovaj po meni umetnički zanat višečulan kao i knjiga jer pored izgleda njegov proizvod ima i miris a budi i čulo dodira do najsitnijeg receptora jer su materijali predivnih tekstura.
Prilkom veoma prijatnog razgovora sa Gospodinom Radomirom Erićem saznao sam da na žalost nema učenika. Odlazio je u Grafičku Školu i razgovarao sa profesorima koji nisu pokazali interesovanje da svoje učenike školuju bar delom u njegov radionici.
Nadam se da ovaj zanat neće izumreti jer pored majstora slobodno mogu da kažem i umetnika školuje i ljude na dobrom glasu što nam je u ovom vremenu od presudnog i nacionalnog značaja .
Ostavio sam Majstora u carstvu u kome je knjiga ukras uz želju da uradi uživajući još mnogo poveza koji će čuvati divne knjige ukrašavajući i oplemenjujući i prostor i dušu.
Miroslav Lj Ranković
