PADANJE
Nedavno me je neko gurnuo, pa sam počeo da padam. Ostao sam bez posla, zbog opšte krize. Počeo sam da posmatram druge kako padaju. Bio sam nezadovoljan. Kolebao sam se da ponovo padnem. Spremio sam dlanove, da se dočekam, ali sam greškom udario lakat. Iskoristio sam prvu povoljnu priliku, prilikom štrajka. Popeo sam se na kandelabr na trgu, i na očigled svih prisutnih, počeo sam da padam. Padao sam hladnokrvno, polako, izvodeći akrobacije u vazduhu. Padanje sam doveo do savršenstva. A onda me je neko u kafani tresnuo flašom vina po glavi. Pao sam i udario glavom o sto. To, naravno, ne znači da ja uvek pijem vino.
Od kada sam dobio po glavi, nešto čudno je počelo sa mnom da se dešava. Uobrazio sam da sam policajac, vatrogasac i sudija, istovremeno. Sa zdravim pogledom na svet i kaputom na kojem se primeti svako zrnce prašine. Ali nije to ono o čemu želim da vam govorim. Perce u meni počelo je da se iskrada. Sledeći ga, stigao sam do ivice balkona.
Zoran Doderović
