JUNAK
U atentatu koji se dogodio kasno sinoć, negde u našoj zemlji, na svirep i okrut način ubijen je neznani junak. Ubica nije nosio masku, jer se on zalaže za javni rad.
Interesantno je da zločinac nije imao nikakav kontakt sa žrtvom, osim putem TV ekrana. Ali, i to je bilo dovoljno.
Žrtva je godinama sedela ispred svog televizora i gledala svog dželata. Divila mu se, smejala i oduševljeno aplaudirala. Neznani junak je imao svog junaka, a to nije uopšte čudno, jer mi smo zemlja u celom svetu poznata po junacima. Sve junak do junaka! Tako da je to kod nas normalno da junak ima svog junaka!
TV junak je junak naših dana. Hrabar, odlučan, beskompromisan, vredan, radan, istrajan… Mnogo dobrih osobina i samo jedna loša! Mnogo laže…
E, te laži su i ubile našeg neznanog junaka. Konzumirao ih je u velikim dozama, što je na njegov organizam delovalo pogubno. I što je najgore, gutao ih je na prazan stomak.
O smrti neznanog junaka niko nije pisao, a i šta tu ima da se piše?! Dao čovek život za svoju otadžbinu i gotovo! Pa, je l’ junak il’ nije?
TV junak je živ i zdrav. Junački se drži! O njegovom životu svi pišu. Dive se i zavide mu.
I, eto, još jednom je na ovim prostorima život pobedio smrt! Barem na papiru…
Pomoz nam Bog braćo, junaci!
