PARTIJA ILI NIŠTA
Ljudi su različiti. Odvajkada. Takve ih je Bog stvorio. Ili amebe. Dele ih po boji kože. Po krvnoj grupi. Jeziku. Kulturi. Visini. Težini. Znanju. Neznanju. Postoje dobri i loši ljudi. Pametni i glupi. Šakajađani na sve to gledaju drugim očima. Malčice razrokim. Najvažnija im je politička kvalifikacija. Sve druge su nevažne.
Ljude dele po političkim partijama. Jedinom merilu vrednosti. Po tome se vladaju. Druže i žive. Tako razmišljaju i planiraju. Žive i umiru.
Nije važno da li je neko dobar čovek. Lep. Obrazovan. Pažljiv. Radan. Ne! Važno je kojoj partiji pripada. Našoj ili njihovoj.
Nebitno je da li je kvalifikovan. Stručan ili nestručan. Pouzdan ili nepouzdan. Samo da je član naše stranke.
Može biti i nepismen. Seronja. Lopuža. Dembelan. Ubica. Zatvorenik. Sve to se poništava. Jednim potezom pera. Ako na izborima, koji su ovde češći nego kiše, glasa za našeg kandidata.
Naš je uvek naj, naj. Njihov je peder. Luzer. Neprijatelj naroda. Izdajica. Strani plaćenik. Budaletina. Šupčina.
Naš je jebač i po. Čak i kad je osuđivan za silovanja. Poštenjačina. Mada je zatvaran zbog lopovluka. Muževan. Iako svaki dan tuče ženu. Ustavobranitelj. I kad bije policiju. Ili pljačka narod. Sve to nema veze. On je naš. Naše stranke član.
Gad. Kreten. Pizda. Izdajica. Čankolizac. Ulizica. Nečovek. Prodana duša… Sve su to njihovi.
Dok stranke rastu, država se raspada. Partije su sve bogatije. Kao i njihovi rukovodioci. Članstvo je sve siromašnije. O tome niko ne razmišlja. Važno je da stranke postoje. Makar okupljale i usranke.
