POLICIJSKI ARŠINI
Kod nas, u Šakajadi, policija je zaista lepo vaspitana. Dvojako. Višestruko, čak. Običnom narodu policajci se ne obraćaju tek tako. Čine to nekako intimno. Bez biranih reči. Poluprijateljski. Skoro rođački.
Ako Šakajađanin, radnik po zanimanju, prekrši saobraćajni propis, ne treba da brine. Mada se to retko dešava. Radnicima je zdravije da šetaju. Kakvi automobili! Kičmu, ne daj Bože, da iskrive za volanom. O tome država strogo vodi računa. Preko malih i neredovnih plata. Skupog benzina. Visokih kazni. Otuda narod uglavnom pešači. Jeste spor, ali je zato u kondiciji. Svašta mu možeš raditi. Neće ni mrdnuti. Izdržljiv je izuzetno. Zahvaljujući merama države.
Ima, na žalost, i neposlušnih. Onih koji, zamislite, voze automobil. Njima se, kad naprave prekršaj, saobraćajni policajac obraća na propisan način. Po pravilu službe. Prekršiocu će odsečno, kako dolikuje pripadniku vlasti, kazati:
– Ej, bre! Kuda si zajunio? Ti se, kretenčino, zajebavaš na mom terenu!
Posle toga će uslediti prevaspitavanje. Tuširanje sa mnogo glagola i uzvičnika. Može da padne i peglanje. Sve zavisi od volje saobraćajca, gospodara puteva.
Na isti ili sličan način sa građanima će razgovarati pozornik. Desi li se, na primer, da kod sebe nemate ličnu kartu. Kao i detektiv, ako ste se, što je veliki prekršaj, naslonili na „mercedes“ parkiran pred kafićem. Ili ste, možda, u prolazu, očešali devojku lokalnog moćnika. U takvim slučajevima represivni organ se brzo diže. Bez pardona. Da zaštiti interese viđenih građana. Od vas malih.
Policajci u ovako delikatnim slučajevima moraju biti ozbiljni. Na visini zadatka. Stari je to zanat. Odmah iza politike i prostitucije. Zato će vam govoriti sa visine. Provući će se i poneka psovka. Ljudi smo, zaboga. Od zakona i prisile.
Ima u ovoj državi gangstera raznih fela, neplatiša poreza, siledžija, ubica, lopova, pa čak i žandarma. Takvi su ovde velepoštovani. U slobodno vreme čuvaju ih policajci. Velike su to zverke. Donatori politike, sporta i razonode. Sa njima se opšti na nivou. Tako će, recimo, ministar policije ovako opisati upravo bajbokiranog kriminalca:
– Da, gospodin Breko Breković je pravi gospodin. Gospodin Brekovića je uhapšen. Tog finog gospodina odveli smo u zatvor iz kojeg će, verujte mi na reč, vrlo brzo biti pušten.
Potom će ministar neprimento pustiti sažaljivu suzu. Samo minut kasnije drastično će promenti raspoloženje. Zbog pitanja novinara. Iz njemu neljubljenih novina. Povisiće glas. Zapravo će zaurlati:
– Piskaralo bedno!!! Ne postavljaj više ta glupa pitanja. Idiote! P…. ti materina!
Tako šta se mora učiti. Dugo i uporno. Verovatno policija ima neku specijalnu katedru za višestruko obrazovanje. Tamo se uči da su narod i novinari jedna kategorija. Ona niža. Kriminalci su gospoda. To polaznici kursa moraju da zapamte. Za sva vremena.
