SUD I USUD
Svaki naš problem ima svoje rešenje. Ali ne i naše. Nismo imali šanse. Pravda je bila na našoj strani. Srbi zapeli za pravdu. Kao da ne postoji zakon. Jasno je značenje dok ne usledi njegovo tumačenje. Pravda je spora samo za one koji je traže. Što smo tražili, to smo i dobili. Tačnije, Srbija je dobila što je zaslužila druga strana.
Sve deklaracije o Kosovu na jednu stranu, jedna – na drugu. Dok politika svršenog čina daje očekivane rezultate, uvek će biti kriv neko drugi. U stvari, niko nije kriv, dok se ne dokaže suprotno. Narod nije kriv za ovo, nije za ono. Nije nizašta. Niko ne zna šta nam je. Svi znaju šta nije. Tek sada je svima jasno da nikome ništa nije jasno. Naš stav jasan je svima. Osim nama.
Dok oni tamao vrte palčeve, ovi ovde sisaju palac. Nije revanšizam. Ovo je za ono. Mnogim odgovorima ne odgovaraju pitanja. Ko se ne pita ni za šta – za sve ima jedan odgovor. Zadržaćemo svoje mišljenje. I ono će nas. Ko drukčije misli, naš je istomišljenik. Srbija izlazi iz recesije i ulazi u krizu mišljenja. Kad bude suočenje, nećemo prepoznali svoje mišljenje.
Politika kvari čoveka, ali joj ni on ne ostaje dužan. Da dirigentu nije buba u uhu, imao bi sluha za disonantne tonove. Diplomatija radi na dva koloseka. Uskom i slepom. Kad slepe vođe upru poglede u crnu tačku, naprave crnu rupu. Prevelika doza istine ubija u pojam. Kalibar katodne cevi meri se brojem ispaljenih.
Neke su nule teške kao đule. U kakvoj su nuždi oni gore, znamo mi dole. Mi po Vuku, a Međunarodni sud pravde po nama. Mišljenje suda je jedno ali vredno po lule mira koju smo popušili. I pored toga što smo znali da pušenje i mišljenje škode zdravlju.
