MI DAJEMO VLADI STO DANA,
VLADA NAMA – ČETRDESET
Vladar je veći od vlade za ciglo slovce, bila reč o suglasniku ili samoglasniku. Ona ima svoje ja. Ono je iznad nje. Ko u njoj vidi njega, u njemu vidi sebe. „Vlada nema krovnu ideju“ – zato što se odozdo najbolje vidi gde krov prokišnjava.
Vlada je dobila tri minus ili trideset tri minusa – svejedno. Minus do minusa – linija vodilja: vlada je radila u okviru svojih mogućnosti, ali ustavni okvir je nešto drugo. Uradila je sve što je u njenoj moći – ništa naročito. Vladi sastavljenoj s konca i konopca drugi izigrava marionetu. U demokratizaciji zemlje najdalje su otišli oni koji su je napustili. Ko se zevzeči sa demokratijom tera svoje dok ne istera naše. Kad su predvodniku usta puna demokratije, i vuk se omrsi.
Na evropskom pravom drumu pojeo vuk magarca. Obijajući pragove prema Evropi, stigli smo do slepog koloseka. Gde vlada uverenje da je sve u redu, red se brzo izmetne u petu kolonu. Da
lakat nije merna jedinica, rezultati bi bili veći. Što ste tražili od jedne – to ćete dobiti od druge vlade. Kad se sve uzme u obzir, nema više šta da se oduzme, niže ima. Osnovno načelo jajare: uzimala, davala, s kokošima spavala, tuđa jaja nosila, svojima prkosila.
Kad si srećan, lupi tada dlan o dlan. Tako počinje aplauz. Zaslepljene pristalice jače aplaudiraju Njegovoj Svetlosti. Vladar im je lepo govorio, ali ga oni nisu slušali. Samo su aplaudirali. Naravno, ko ima duže prste – češće aplaudira.
Nismo mi ubice, već samoubice – sami sebe ubijamo u pojam. Samoubice su građani drugog reda, ubice prvog. Da Zakon o javnom informisanju nije krcat pravnim prazninama, ne bismo znali šta je prava istina. Dok se nacionalni interesi seku pod tupim uglom, tupadžije se neće sekirati za svoju budućnost. Kad sekira padne u med, i žrtva se osladi. Da nisam patriota do balčaka, sablja bi mi došla glave.
Ilija Marković