Књижевни клуб „Живадин Стевановић” из Кнића свечано и радно обележио је своју славу седмим „Петровданским књижевним сусретом ” у порти цркве Светога архангела Михаила у Борчу. Празник поезије у Гружи „Петровдан” од ове године је међународна манифестација на којој је учествовало скоро шездесет учесника из Србије и Републике Српске отворио је Александар Радосављевић, дирктор Центра за културу, спорт и туризам из Кнића и јавности представио песнички саборник „Казивања испод Борачког Крша”.
Песме са прошлогодишњег окупљања у зборник приредила је Магда Ђорђевић, председник најмасовнијег и најактивнијег књижевног клуба у Шумадији уз подршку „Народне библиотеке др Драгиша Витошевић” из Кнића и књижевних новина „Свитак” из Пожеге.
Преко шездесетак учесника (од девет до седамдесет година) из 23 клуба гостију рецитовало је своје песме и читало прозне радове под Борачким Крстом, оживљаљајући избрисане трагове ожиљака средњег века са борачких стена и епитафе из „Камене читанке”. Звонки гласови младих стиховима љубави, речима утехе и мелодијама у традиционалном националном српском духу надградили су оптимизмом и песнички мајстори све ређих књижевних окупљања различитих генерација.
„Беседе су усмене фреске, служе да подсете и кажу, да нисму заборавили нашу историју, старине знамења духовности, да нас није напустила стопљеност са завичајем и природом из које проговарамо било кроз живе перцепције доживљаја или обредни празнички.
Живимо у времену када је писана реч поново покушава да се наметне казивањем и књигом не показујући своју надмоћ, већ тражећи духовно место међу обичним људима, зарад њих самих.
Борач је добро место за певање и мишљење, препознан као истина поезије која се изједначује са истином живљења.Он је историјом тешком и бурном, али и пејзажима орнаментом само инспирација више у којој места налазе једнако песници и сликари. Они, овде до саборишта речи и духа, долазе и са окретањем одлазе, улицом. Кажем улицом јер Борач је некада био средњевековни град, чији би један део, макар, могао добити незванично име: Улица песника ЖИВАДИНА СТЕВАНОВИЋА. Његови поклоници су својим присусуством и овога пута то именовали.
А што песници запишу то остаје неизбрисиво”, рекао је у престављању песничког саборника и у предговору књиге рецезент „Казивања испод Борачког Крша”, Милијан Деспотовић главни и одговорни уредник књижевних новина Свитак.
Прошлост и будућност духовног неба Србије видео презентацијом „3Д анимацијом славног града Борча”, зачинио је Никола Лазовић, машински инжењер из Крагујевца.
КЊИЖЕВНИ КЛУБ ЖИВАДИН СТЕВАНОВИЋ
Књижевни клуб „Живадин Стевановић” из Кнића оформљен је 1. августа 2008. године, на дан рођења родоначелника Гружанске школе Живадина Стевановића, у Борчу у кући песника Душана Божовића, а на иницијативу Добрице Ерића, Славице Савковић и Магде Ђорђевић. Име је предложио домађин и иницијатори прихватили!
Данас Удружење броји тридесет стваралацаа његови почасни чланови су Добрица Ерић из Црнуће, књижевница Невена Витошевић. Клуб није заборавио свог именословника Живадина Стевановића и постхумно му је издао збирку песама „Позни дани” 2009. године
Клуб се бави и издавачком длатношћу и досада је објавио још и „Срце што у срцу бије” 2011. године Добрице Ерића, „Дворац од речи” песнички саборник матичног Књижевног клуба из 2014. године и „Казивања испод Борачког Крша” 2015. године.
СТО ДАНА У АМЕРИЦИ 
Живадин Стевановић рођен је 1. августа 1903. године у селу Брестовац у Гружи. Још од малена волео је да чита , заљубљује се у писану реч, школује се и скупља књиге. Прва два разреда основне школе завршио је у заједничкој школи Брестовца и Коњуше. Друга два завршио је у Враћешници. Даље се школовао сам „гутајући” драге плаве књиге Книжевне задруге. Упијао је стихове: Змаја, Војислава Илића и Ђуре Јакшића. Упамтили су га са књигом у ливади, у одмору од копања и кошења или у „брестовима” када је чувао стоку. Најтеже му је било у Великом рату када су му отац и старији брат били по Француској и Солунском фронту а кућа и домаћинство легли на њега. Брат му у Француској завршава учитељску школу, доноси књиге у село и упознаје га са француским писцима пре свега Виктором Игоом, али и руским великанима Толостојем и Тургењевим. Прву песму „У планини” написао и штампао је 1923. године, следи прва збирка песама „Песме јединства и слободе” и постаје сарадник часописа Венац. Следе „Сведочанства” и Друга збирка песама коју је написао и штампао је 1926. године.
Војску служи у Београду, заволи Нушићев хумор и спријатељи се са њим. Нушић је волео да чује из прве руке „новости из народа”.
Постаје сарадник Радио Београда и Политике. Први чланак за Политику „Изнад свега” објавио је 1928. године.
Због Политике одлази у Америку. Текстови тадашњег дописника из Њујорка Момчикла Јојића, су сјајно описали чувену Светску изложбу. Решио је да оде на пут, продао је два хектара оранице, скупио осам и по хиљада динара и у народној ношњи обишао Америку за сто дана. Путовао је преко Београда, Париза, Хвара и Њујорка и поново назад. У Америци посећује исељенике и истакнуте српске интелектуалце: професора Пају Радосављевића, Михајла Пупина, Драгослава Перишића, Растка Петровића. Обишао је оболелол Николу Теслу који је лежао изнурен у хотелској соби и који му је измиловао његово сељачко одело и молио га да прича „говорите само говорите да се наслушам тог дивног народног језика”.
Обишао је галерије и запаммтио дела Тицијана и Рафаела. Примио га је чувени Лагвардија, градоначаленик Њујорка. Догађај је забележен као посета „градоначелника најмање највећој општини на свету”.
Велики Иво Андрић му је рекао: „Живадине терај ти то своје, по своме,
док будете тако радили све што напишете имаће своју вредност”.
Родоначелник српских песника сељака, творац „Гружанске школе” песничког стварања на селу написао је још: Песме, 1958; Песме мога завичаја, 1964; Гружа и Гружани кроз историју, 1956; Цртице из Груже, 1962; приповетке Ликови и сусрети, 1969; Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; Сто дана у Америци, 1976; Давни дани, изабране песме, 1978; „Позни дани” песме припремио je за штампу a 2009. одштампали његови Гружански наследници по перу.
Умро је 16. априла 1981. године у Крагујевцу, а сахрањен у суботу 18. априла у Брестовцу.
