Zapažam revnosno..
Unosim kišobran u sobu.
Svoje nesnosne sreće,
Vidim slike i mrtvo drveće,
Urezbarenih linija na ormaru.
Niko nema hrabrosti da progovori
Umesto četiri zida u sobi bršljena.
Gde karikature...
Ne, ti nisi stvarna,
jer stvarnost ne izgleda tako.
Stvarnost je bajat hleb u gladnim ustima
zaliven mladim užeglim vinom starog života.
Stvarnost je miris trulih trešanja,
miris bola,...
Moja napačena duša
ne potječe iz ovog
povijesnog razdoblja,
i emotivni koncept
koji njegujem
višestruko je složeniji
od uobičajenog svijeta.
Ondje dominiraš ti-
među kulama i dverima,
kao spasitelj koji je
pokorio strašnu zvijer
depersonalizacija.
Ne...
Pretrčavaš uzduž i popreko
brzinom nestvarno
iks koraka u sekundi.
A vreme brže leti.
Stigao si da zategneš
zelenu nit, u zimzeleno
da se ne rasipa polen uzaludno.
Zalivam maline...
I čekam...
U nekom rasponu,
između pučine i mora uvijek čovjek pliva.
No, ovo je neograničeno davljenje u sutonu,
nemilosrdno nasrću talasi nemira.
Hodaju bahate sjenke zemljom,
podložna i korumpirana komponenta,
neukost,...
Tebi pevam Sunce žarko
lepoto duše
naslado oka mog.
Ti gospodariš i kad je tama
po nutrinama srca mog.
Pevam ti glasno
nebo nek se ori,
Krevet u travi odavno je...
Ljubljeni,
tko smo
uistinu mi?
Jesmo li
sinkronicitet
rašivenih ožiljaka,
paradoks
depersonalizacije,
maratonski debakl
u maglovitim očima-
preneraženih
promatrača
skandaloznih
opsjena?
Možda.
U nama se
neporecivo,
intuitivno bori
fatalna privlačnost
dva izmučena tijela.
I ne posustaje
već godinama.
Pokatkad se čini
da smo zalutali
u snovima prošlosti,
ili nas,...
u tišini modra noć se šunja
gde se strada, gde misao tone
miris tuge vetar mi donosi
u noćnoj dubini nespokoji zvone
snovi se kotrljaju u pustom beskraju
gorke...
Putevi spasa, mnoštva su vrleti,
gde kosti ostavljaju braća čizmaši,
pogleda uprtog u razjareno nebo,
gde oblaci crveni, koraci su naši.
U ovoj koloni bosi ne stižu daleko,
iz...
