Krenuo sam jednoga dana. Onako, bez cilja, da prošetam. Uobičajena gradska šetnja. Gledanje izloga uz po neko „dobar dan“, po neki osmeh, naklon, mahanje...
Znam da sada misliš
kako sedim u tami
i neprekidno plačem.
Sa lica osmeh svlačim
i navlačim masku
od bola i sete.
Umesto tebe,
zagrlila sam jastuk
stežući ga sve jače,
i ove...
ako ujutru kreneš za Beograd utopli se
jutra su obično hladna
autobusi obično kasne
a možda su i putevi zavejani
nikada se ne zna
ponesi toplog čaja u termosu
leto...
umirao sam ugušen svetlošću što je izvirala iz tvojih očiju
umirao ostavljen u tvojoj plavobeloj sobi
zauvek ostavljen u tamnom odelu sa crvenom značkom na...
