U mislima si, u mojoj neispavanoj noći, ljubavi,
možda pogrešno radim, ali ne mogu se izboriti
sa tobom, ti ulaziš u moj život,
a ja dozvoljam, svesno...
Slaži me opet
usnama od trešanja.
Ne biraj reči,
pusti neka teku.
Po ko zna koji put
mirno ću dozvoliti
da mi stegneš dušu
paperjastu, meku.
Slaži me i sada
kako ti ne...
Kupio sam nove starke. Bele, kožne. Tražio sam ih, tražio...skoro godinu dana. Nisam želeo nijedne druge da kupim. I onda sam ih potpuno neočekivano...
Živim kao podstanar
u košulji
izvezenoj od snova,
ljubavi i nežnosti...
Svoja sam u svome!
A tu... gde je
otkopčano dugme
ti si pronašao put...
i ja te puštala...
da mi nečujno
hodaš po...
Zaboravi ono sto misliš da treba,
ostavi pustoš u trnje nek raste,
pusti da snovi duboko uđju,
u sve što sklanjaš, trebaš,
i ne kaješ se...
Istrgni stranicu prošlosti...
