Ti... ima te i nema te,
u meni si i oko mene,
u nemanju nečujnog
bata koraka
iščekivanih kroz daljine
tvoje senke,
zadocnele na pragu svojih lutanja,
mrak te sakrio,
spavaš u ranoj...
O tebi ne umem
ni da govorim,
ni da ćutim.
Ne umem
dovoljno dobro
da te osetim
i u mraku te naslutim.
Imala sam sreću
da mi dodirneš dušu
svojim mekim prstima.
Otkada si...
